Vera: Hiljade ljudi koji su juče pešačili više od 12 km, od manastira Dubočica do Pljevalja, razočarani odlukom crnogorskih vlasti da se u njihovom kraju kopaju kanali koji razdvajaju dve države
Gore, na brdu iznad grada, na granici, dugi, duboki rov, koji bi trebalo da razdvoji Srbiju od Crne Gore i Crnu Goru od Srbije, iskopan pre nekoliko dana. Dole, u gradu, litije, molitve, pozivi na ljubav, na bratsku slogu i poruka od hiljada ljudi: „Ne damo svetinje!“
Pljevlja, na severu Crne Gore, i juče su živela između ove dve krajnosti. Na jednom kraju opštine, na granici sa Srbijom, rov dug šezdesetak metara, dubok dva-tri i širok najmanje tri metra, na drugom litija od manastira Dubočica, u kome je služio Sveti Vasilije Ostroški, do Pljevalja... Hiljade ljudi pešačilo je juče više od 12 kilometara do grada, noseći crkvene zastave i ikone, čitajući molitve, zovući da se - braća ne dele. Da se ne kopaju rovovi.
Rov između rođene braće
- U ovom manastiru kršteni su mi pradeda, deda, otac, ja, moja deca, unučad... Gledam onaj rov više Pljevalja i mislim da je to samo zastrašivanje nas koji izlazimo na ove litije. Bili su rovovi kad su ovuda bili Nemci, ali u poslednje vreme - ne, ovo nije zapamćeno. Ovo je režim od koga je bog davno digao ruke, a đavo uzeo pod svoje. Ima ona poslovica - ne daj bože da te bog ostavi, a đavo uzme u ruke, a Mila je već odavno uzeo - reči su Slavka Zindovića. - Ono gde su iskopali rov, ono je imanje popa Sima Lisičića, a njegov sin Njegoš bio je ministar spoljnih poslova u Kraljevini Jugoslaviji. Od Turaka naovamo niko nije zapamtio rov među braćom, teško nam je ovo palo, mnogo teško, i onaj rov kad smo ga videli, i granica pre koju godinu, i carina, teško nam je sve to na srce palo, povredilo srce, šta dočekasmo... No, opet se nadamo, daće bog, biće dobro - pričali su mi juče kraj svete Dubočice braća Slaviša i Ljubiša Golubović.
Slaviša živi u Pljevljima, Ljubiša desetak kilometara dalje, u selu Ograde, u Srbiji. Pa, kud rov među braću rođenu! - Rana mi na srcu, još jedna otkako sam video onaj rov... Pa, mi smo jedno, nikad rovova među nama nije bilo, i nikad se nije radilo ovo što se sad radi - i stari Miloje Kijanović i njegov sinovac Milko spremali su se u litiju, Miloje nejakim nogama da pešači do Pljevalja, da se bogu moli usput da se braća ne dele, ni rovovima ni drugačije. - E, moj brate, ni najstariji među nama, ni njihovi najstariji nisu upamtili ovu bruku. Najveću koja nas je mogla zadesiti - kaže Radenko Joksović kad sam ga pitao šta misli o onom rovu u Adrovićima.
Niko ovo ne pamti
Dejana iz Pljevalja na litiju je došla sa ikonom Svetog Vasilija Ostroškog. - Teško mi je na srcu bilo kad sam videla one rovove. Strašno. A što se litija tiče, iz dana u dan sve nas je više. Ovde sam sa željom da nam crkve ostave na miru, da živimo u slozi i dostojanstvu, u miru. Sad smo svi jedno i tražimo samo jedno - mir, ljubav, slogu - kaže Dejana.
Onda je litija krenula put Pljevalja, 12 kilometara hoda sa ikonama i crkvenim zastavama, sa trobojkom Kraljevine Crne Gore u rukama, uz molitvu da se među braćom ne kopaju rovovi, ni oni fizički, poput onog u Adrovićima, ni duhovni... Okolo, na sve strane, po garažama, kućama, iscrtane trobojke, u znak protesta protiv nedavno donetog Zakona o slobodi veroispovesti. - Ovde, u ovoj svetinji, služio je Sveti Vasilije Ostroški, uz molitvu Svetom Vasiliju, s božjom pomoći da krenemo, časno, dostojanstveno, molitveno, uz poziv na molitvu i na ljubav, da nikoga ne prozivamo nego da se bogu molimo, bog sa nama - prizivao je molitvu i ljubav među braćom i protojerej stavrofor Borivoje Pantić, starešina Crkve Svete Petke u Pljevljima.
Ne propustite
DANAS POKLON U KURIRU! SEPARATOR ŽUMANACA: Idealan za brzo pripremanje jela i kolača
Danas ne propustite poklon u Kuriru!
Svaki čitalac dobiće na poklon SEPARATOR ŽUMANACA, koji je idealan za brzo i jednostavno pripremanje jela i kolača..
Veoma je jednostavan za korišćenje - razbijete jaje i izručite ga u separator, žumance će ostati u njemu, a belance će iscureti.
Čitajte KURIR!
(Kurir.rs / Zoran Šaponjić / Foto: Vladimir Vuković