Fudbaler crveno-belih Branko Jovičić spreman posle povrede prednjih ukrštenih ligamenata da odgovori na sve zahteve novog trenera Dejana Stankovića
Izveštač Kurira iz Beleka - Aleksandar Radonić
Težak je period iza Branka Jovičića. Momak koji je bio i reprezentativac doživeo je u Crvenoj zvezdi dve teške povrede, koje su ga zajedno godinu dana odvojile od terena. Prvo mu je posle starta Zdravka Drnčića u avgustu 2017. godine pukla metatarzalna kost u stopalu, a onda je u julu 2019. imao nesreću da mu stradaju prednji ukršteni ligamenti na meču protiv Helsinkija u kvalifikacijama za Ligu šampiona.
Na novom si početku. Da li je povreda prošlost?
- Druga teška povreda od dolaska u Zvezdu. Nije bilo lako na psihološkom planu. Priključio sam se ekipi od prvog dana na Kipru, što mi je bilo mnogo bitno. Sve je lakše uz saigrače i stručni štab. Posle svakog treninga ostajem da radim dodatno, individualno da bih se vratio spremniji na teren. Očekujem prve minute u sredu protov Dunajske strede. Noga je dobro, to je najvažnije - počeo je priču popularni Bakula.
Jesi li se zapitao, Bože zašto?
- Teško mi je i da pričam o tome... Kad sam otišao kući posle utakmice sa Helsinkijem ništa nije ukazivalo na to da su pokidani ligamenti. Niti je koleno oteklo, niti sam imao velike bolove. Kad sam saznao, kao da mi se ceo svet srušio! Zvali su me svi saigrači, uprava, članovi stručnog štaba... Klub mi je obezbedio odlične uslove za oporavak. Rezultat svega je da sam se vratio u trenažni proces sa ekipom posle pet meseci, što je rekord. Obećao sam sebi da ću se vratiti još jači i spremniji.
Kako je bilo psihološki izdržati jednu povredu za drugom?
- Posle povratka iz Rima, posle operacije, prva utakmica uživo koju sam gledao bila je baš protiv Jang bojsa. (uzdah) Ako je moralo tako da se desi, neka je. I sada bih sopstvenu povredu dao za uspeh Crvene zvezde u Ligi šampiona. Kako mi je bilo pred svaku utakmicu u Ligi šampiona? Pa, vladala je u meni pozitivna trema. Žao mi je što nisam mogao da osetim gostovanja u Minhenu i Londonu i što nisam igrao na ta dva stadiona. Valjda će biti sreće, da mi se to vrati već ovog leta. Jedino da slomim ruku, jer sa slomljenom rukom mogu da trčim. (smeh)
Kako si preživeo odlazak Vladana Milojevića?
- Doveo je nas nekoliko u Zvezdu, zajedno sa upravom. Nismo mogli da zamislimo da će da ode... Kada nam je to saopšteno, poželeli smo mu mnogo uspeha u daljoj karijeri. Dobili smo Mistera za novog trenera. Da smo mogli da biramo, ne bismo dobili boljeg. Novi trener je neko ko je ponikao u Zvezdi i oseća klub. Radio je sa velikim stručnjacima, osvojio sve što se osvojiti moglo. Zvezdaški nas vaspitava, svi na terenu moramo da znamo koji grb nosimo.
Vladan Milojević ti je nešto poklonio, zar ne?
- Pred utamicu sa Kelnom dobio sam brojanicu. Tada mi je poželeo mnogo sreće. Posle 15 dana treniranja sa ekipom i povratka, zaigrao sam. Rekao sam mu da bih izašao na teren, čak i da znam da ću opet da se povredim. Mi smo te sezone posle 25 godina izborili proleće u Evropi.
Da li i dalje nosiš tu brojanicu iz Hilandara?
- Da!
Prošlog leta bila je aktuelna ponuda Nima. Francuzi su bili spremili 1.000.000 evra. Da si otišao u Francusku, možda ne bi ni bilo poslednje povrede?
- Kad smo bili u Austriji postojala je priča o mom odlasku. Uprava i stručni štab su tada odlučili da sam potreban ekipi. Vojnik sam Crvene zvezde! Ne mogu sam da odlučujem o svojoj sudbini. Bio sam tu, ginuo i ginuću i dalje za Zvezdu! Ne mogu ništa da žalim, niti da mislim, šta bi bilo kad bi bilo.
Da li bi voleo da odeš u Francusku jednog dana? Tamo su bivši igrači Zvezde Nemanja Radonjić (Olimpik), Predrag Rajković (Rems), Mihajlo Ristić i Damijen Le Talek (Monpelje)...
- Imao sam uvek san da igram za Zvezdi i osvajam titule! Voleo bih možda i ceo život da igram na Marakani. Tu se najlepše osećam. Francuska liga je među pet najboljih na sveti, a ja sam ubeđen da mogu odgovoriti tim izazovima.
Sećaš li se svoje saradnje sa bivšim selektorom Slavoljubom Muslinom u Amkaru iz Perma?
- Sarađivali smo četiri meseca u Rusiji. Imam samo lepo mišljenje o njemu. Bio sam najbolji strelac ekipe, iako sam bio zadnji vezni, dao sam pet golova. Posle sam napredovao i kod novog trenera Gadžijeva. U Zvezdu sam došao zaobilaznim putem, ali iskustvo iz Rusije pomoglo mi je da se bolje snađem na Marakani.
Da li ti je žao što je tvoj kum Milan Jevtović ove zime napustio Marakanu?
- I žao i drago, jer nije igrao mnogo ovde i bio srećan. Imao je volju da se oproba u Apoelu. Mislim da će na Kipru dokazati koliko je dobar igrač.
Kako gledaš na dolazak Sanoga?
- Zdrava konkurencija je bitna da bismo svi radili što jače na treninzima. Jesenas nam je bila potrebna rotacija zbog ritma mečeva sreda-subota. Sanogu želim dobrodošlicu, sjajan je momak brzo se uklopio. Nadam se da će prikazati igre kao u Jang bojsu - smatra Bakula.
(A. Radonić)
POGLEDAJTE BONUS VIDEO: