Prošlo je tačno godinu dana od smrti jednog od najboljih i najkontroverznijih skijaša svih vremena, Mate Nikenena.
Legendarni Finac preminuo je 3. februara prošle godine u 56. godini života.
Bio je najveći ekscentrik, ludak i genijalac u istoriji sporta. Genijalnost na stazi prouzrokovala je totalni haos u njegovom privatnom životu.
Njegova decenija su bile osamdesete, bar što se skakaonica tiče. Vodio je ljute i nezaboravne bitke sa nemačkim kolegom Jensom Vajfslogom, u kojima će uglavnom on izlaziti kao pobednik.
U Sarajevu 1984. osvojio je zlato na velikoj skakaonici, kao i srebro na normalnoj. Četiri godine kasnije u Kalgariju, osvojio je zlata i na velikoj i na normalnoj skakaonici. Uspeo je da napravi i rekordnu razliku od 17.5 poena, koja stoji i u ovom trenutku. Mati Nikenen je bio apsolutni nacionalni heroj u Finskoj.
Mogao je da ima šta god poželi, mogao je da radi šta hoće, a samo mali broj ljudi može da se nosi sa bremenom da se od njih redovno očekuju čuda.
Kada bi došlo vreme velikih takmičenja Mati bi jednostavno bio briljantan. Na Svetskim prvenstvima, osvojio je pet zlata, jedno srebro i tri bronze. Bio je šampion na velikoj skakaonici u Oslu, na legendarnom Holmenkolenu 1982. Ostala četiri zlata bila su u timskoj konkurenciji (Engelberg 1984, Zefeld 1985, Oberstdorf 1987, Lahti 1989). Učestvovao je pet puta i na Svetskim prvenstvima u skijaškim letovima i svaki put osvajao medalje. Jedino zlato je došlo na Planici 1985.
Dugo je, sa do tada nezabeleženim letom od 191. metar držao i svetski rekord. Na nacionalnim šampionatima, osvojio je 22. medalje, od toga 13 zlatnih.
U tim trenucima, niko nije mogao da predvidi da će omiljeni finski lepotan, ponos nacije, postati najveća bruka i crna mrlja.
Ženio se pet puta, a njegovo ime se više puta pojavilo u tabloidima nego u sportskim enciklopedijama. Njegova psiha je bila preslaba da se izbori sa zahtevima kraja 20. veka i spas je potražen u čaši i skandalima.
Ponekad je pijanstvo prelazilo u nasilništvo, pa su noćenja, pa i više dana u zatvoru za Matija Nikenena postali sasvim normalna stvar. Njegovi intervjui su postali opšte poznati i opaske i aforizmi su čak dobili ime – jogizmi.
Po njegovom životu, snimljen je film, a glumi ga možda i najpoznatiji filmski glimac Jasper Pakonen.
Napisana je 2006. i biografija, koja se zove „Pozdravi iz pakla“. Vremenom, Mati Nikenen je postao putujući cirkus, predmet podsmeha, a ne poštovanja.
Pored svega, uspeo je da izda i tri muzička albuma (jedan 1992. drugi 1996. i treći 2006.). Njegove pesme su nosile nazive kao „Haj, haj, biću tvoj samuraj“, i „Samo ski skakač može da zna“. Glumio je i striptizetu igrajući po šipci. Osuđivan je na bezbroj uslovnih, pa mesec, četiri meseca, pa i godinu dana zatvora. Čak je optužen i za pokušaj ubistva.
Na dan Božića 2009. godine, Nikenen je zadao nekoliko uboda nožem supruzi koja je uspela da pobegne kod suseda i pozove policiju.
Mati Nikenen je bio preteča modernih "plejbojeva" i pravi primer kako put od vrha do samog dna može biti kratak.
(Kurir sport)