Ivan i Rajko Vasilijević iz Arilja boluju od Alpotrovog sindroma, a moraju u nadnicu
Danas po četiri i po ili pet sati na dijalizi, jedan po jedan, sutradan u nadnici, u šumi, da seku i izvlače drva, sledećeg dana na dijalizi, pa u nadnici...
Tako izgleda život Ivana (39) i Rajka (35) Vasilijević, braće iz Arilja obolele od Alportovog sindroma, bolesti bubrega, teške, smrtonosne. Na svu tu muku, smešteni su u iznajmljenom stančiću u centru Arilja.
Kad sam ih obišao, Rajko je bio već četvrti sat na dijalizi, Ivan je čekao na red... Sve u njihovim životima je teška muka. Cele jeseni su, onih dana kad nisu na dijalizi, crnčili po šumi, sekli i izvlačili drva, pre togabili su u malinama. Zimus, nema posla, ne mogu u nadnicu, pa nemaju gde ni da zarade preko potrebni novac.
- Država nam pokriva troškove dijalize, obojica imamo tuđu negu i pomoć, ali kad od tog novca odbijemo kiriju od sto evra, komunalije, dodatne lekove, ostale troškove, jedva da ostane za hranu... Ne bismo u nadnicu da ne moramo, ali bili bismo i gladni da nam nije šume i nadnice - kaže Ivan.
Rajko jedva da ima 40 kilograma, skoro je operisao slepo crevo, pre toga oči, sad ga boli kuk, mora na operaciju, Ivan ne čuje dobro...
- Dvojica braće već su nam umrli od bolesti od koje i mi bolujemo, obojica sa 16 godina, Zoran i Jerko... Majka je umrla od tuge za njima, otac poginuo na traktoru. Selo Dobrače, 21 km od Arilja, morali smo da napustimo zbog dijalize. Gore su nam zbog dugova i struju isključili, vode više nema nego što ima, a bez toga nema dijalize. Sad smo podstanari, za struju dužni više od 70.000, dolazili da nam isključe i ovde u gradu, sve muka do muke - kaže Ivan.
Najveća nevolja im je, ipak - stan. U selo nemaju kud, iz stana u kom su sad moraju da se isele do proleća.
(Kurir.rs / Z. Šaponjić / Foto: Privatna arhiva)