Šteta od suše procenjena na 50 miliona evra
SUBOTICA - Grad, visoke temperature i suša u subotičkom ataru načinili su u proteklom periodu štetu od najmanje 50 miliona evra, pokazali su prvi podaci nadležne Komisije za procenu štete formirane pri gradskoj upravi u Subotici.
Gradonačelniku Subotice Modestu Duliću je na jednom gazdinstvu u Starom Žedniku kraj Subotice, predočeno da je najveću štetu pretrpeo kukuruz, a procenjuje se da su poljoprivrednici na ovoj kulturi, kada se sabere uloženo i očekivano, izgubili oko 30 miliona evra.
Gradonačelnik Dulić je najavio da će u ponedeljak, 30. jula, biti poznata konačna procena štete koja će biti predočena nadležnim državnim organima, uz zahtev da bude proglašeno stanje elementarne nepogode - suše.
"To je uslov za sprovođenje mera pomoći poljoprivrednim proizvođačima. Tu se misli na reprogram kreditnih obaveza prema republičkim i pokrajinskim fondovima, smanjenje ili ukidanje poreskih obaveza prema državi i sprovođenje mera finansijske podrške ratarskoj proizvodnji u narednom periodu", rekao je Dulić.
Proglašenje elementarne nepogode pomoglo bi i u razgovorima sa predstavnicima poslovnih banaka oko eventualnog reprograma kredita poljoprivredniika, napomenuo je gradonačelnik Subotice.
"Sa naše strane smo učinili sve da pomognemo poljoprivrednicima, a kroz intenzivne kontakte sa ministarstvom i sekretarijatom nadležnim za poljoprivredu potrudićemo se da naši poljoprivrednici što pre dobiju podršku u ovoj teškoj situaciji", rekao je Dulić.
Direktor poljoprivredne stručne službe Subotica Damir Varga, koji je uključen u rad Komisije, ocenio je da su ova i ostale opštine na severu Vojvodine pretrpele najveće štete zbog suše.
Direktor Varga je objasznio da je šteta na voćarskim i vinogradrskim kulturama procenjena na oko 17 miliona evra.
"Najbitnije je da se pomogne poljoprivrednicima u zasnivanju nove proizvodnje, da bi šteta koliko-toliko mogla biti nadoknađena naredne godine, mada to neće moći u potpunosti", rekao je Varga.
Varga je ocenio da će naredna prolećna setva biti najteži period jer poljoprivrednici neće imati ništa u ambaru što bi mogli da prodaju kako bi uložili u novu proizvodnju, i dodao da bi najveću pomoć trebalo da dobiju stočari.
"Stočarima bi iz Robnih rezervi trebalo dati kukuruz na pozajmicu, koji bi vratili sledeće godine, kako ga ne bi kupovali po ceni od 30 dinara na tržištu. Na taj način imali bi jeftiniju proizvodnju i sačuvali bi stočni fond, jer je jako teško zanoviti osnovno stado", smatra Varga.
Prema procenama, prinosi kukuruza u subotičkoj opštini biće i do 70 odsto manji u odnosu na 2011, a prosečan prinos neće preći dve tone po hektaru.
Na pojedinim parcelama kukuruz je toliko uništen dugotrajnom sušom i izrazito visokim temperaturama da uopšte neće biti ni skidan sa tih parcela.