LOZNICA - Najmlađi loznički obućar, a verovatno i jedan od najmlađih u Srbiji, Miloš Ignjatović od subote ne može da dođe sebi pošto je na licitaciji ostao bez lokala u centru grada u kome radi poslednje četiri godine.
Kako kaže za licitaciju je saznao pre petnaestak dana i to tako što je oglas video slučajno u lokalnom nedeljniku, a sada mora da traži mesto gde će popravljati obuću. Svoju muku podelio je na Fejsbuku i izazvao veliku buru komentara i poplavu podrške znanih i neznanih.
- Ne mogu da razumem kako je moguće da ako sve uredno plaćam četiri godine stavljaju lokal u kome radim na licitaciju. Ovde sam došao na neodređeno, svake godine je to produžavano i uredno sam plaćao dažbine. Prve dve godine za uredno plaćanje bio sam i oslobođen jedne kirije godišnje, posle se to promenilo, a sada je ovaj objekat prvi put dat na licitaciju. Prihvatio sam to, a informacija je bila da će lokalna samouprava zaštititi trenutne korisnike lokala što sam i očekivao jer nije fer da se iseljavaju ljudi koji su ulagali novac u lokale. Međutim, vlasnik jedne menjačnice imao je po kvadratnom metru za sto dinara veću ponudu od moje. On već ima lokal i razrađen posao, a ja ne znam ni gde ću, ni šta ću. Očekivao sam da će moja spremnost da i dalje uredno plaćam sve troškove i što sam tu četiri godine imati neku važnost. Logično mi je bilo da sam pitan da li tu želim da radim pa tek onda da se daje lokal na licitaciju, ali nije bilo tako. Još se bavim i zanatom koji izumire – priča vidno utučen Miloš.
Sugrađani, mušterije, ali i oni koji nikada nisu kročili kod njega dolaze od juče i pružaju mu podršku, mnogi i preko društvenih mreža izražavajući nezadovoljstvo što se mladom čoveku, koji želi da radi i sam sebe izdržava, to i ne omogući i ne pruži podrška.
- Dirnula me reakcija ljudi, znači mi mnogo, čak su mi dve sugrađanke svoje lokale u gradu ponudile bez bilo kakve nadoknade. Ne znam koliko još mogu biti ovde, ali ću obavestiti mušteriju za eventualno novu adresu radnje. Ukoliko i ne budem imao lokal biću jedini obućar koji dolazi na kućnu adresu – kaže Miloš o kome je Kurir pisao kao o mladom čoveku sa diplomom elektrotehničara računara koji se nije posvetio kompjuterima već je rešio da popravlja obuću Lozničanima.
Tada je kazao da mu je cilj da jednoga dana ovlada i tehnikom pravljenja cipela i nabavi odgovarajuće mašine. Znam da zanati odumiru, ali verujem da u ovom poslu ima perspektive uz uvođenje nekih inovacija i tome težim, rekao je mladi obućar ne sluteći da će mu se desiti.
Inače, Grad Loznica oglasio je nedavno izdavanje nepokretnosti u javnoj svojini grada putem prikupljanja pismenih ponuda, a na listi se našao i poslovni prostor na Trgu Vuka Karadžića, površine 6,19 kvadrata uz početnu cenu od 565 dinara po metru kvadratnom. Rok za ponude bio je 7. februar kada je održano i njihovo javno otvaranje. Tada je Miloš, koji nije za razliku od mnogih vršnjaka krenuo van Srbije da nađe sreću, nego je ostao ovde da živi i radi, saznao da mu valja tražiti novu adresu.
T.Ilić