Nada Topčagić prisetila se kako je njen život izgledao kada je došla u Beograd, te je otkrila da je bila stanarka u kući jedne porodice na Voždovcu. Pevačica je priznala da se sramila svog zanata, pa je rekla da je medicinska sestra jer se plašila da će joj dati otkaz i isterati je na ulicu.
- Kada sam došla kod njih da stanujem, nisam rekla da sam pevačica. Ja sam tada rekla da sam medicinska sestra. Bilo me je sramota da kažem da se bavim pevanjem. Onda sam svako jutro kada se ide na posao, odlazila u dom zdravlja na Voždovcu. Za to vreme sam sedela na Autokomandi u parku. Plašila sam se da će mi dati otkaz. Da mi neće dati kod njih da stanujem.
Zar je u to vreme bila tolika bruka biti pevačica?
- Mene je bilo jako sramota. Biti pevačica za mene je bio užas. Ja sam se mnogo mučila. Imala sam para samo da platim taj prvi mesec stanarine. Ja nisam faktički imala šta da jedem. Ispada da sam ja velika mučenica, ali ja sam sama sebi to nametnula. I onda radi, muči se. Meni ništa nije teško. Pa ja svoju zgradu sama čistim. Idem po svojoj ulici i skupljam smeće.
Šta kažeš za ove pevače danas koji sve plaćaju, počev od pregleda na Jutjubu, da bi bili popularni?
- Najvažnije je da čovek živi u skladu sa svojom prirodom. Postoje mnogo lakši putevi da se skrene pažnja, da ih ne navodim. Ako prodaš svoj život, ti si aktuelniji. Neću da pevam gluposti, neću da pevam pesme koje ne volim. Biti svoj je danas domaći zadatak. Neki ljudi se ponašaju nadobudno jer su trenutno aktuelni. Umišljeni su samo oni koji su se juče ispilili. Zaboravljaju da je poenta trajati. U jednom momentu si aktuelan, kada prođe tvojih pet minuta, ti više ne postojiš. Ukoliko si ličnost, ako neko vreme ne radiš, ne zaboravljaju te.
Kurir.rs/S.telegraf