Pratite svoj organizam, stimulišite ga na pravilan način i celom telu ćete omogućiti da bude jako i zdravo. Ako poslušate savete Lene, vaša dugovečnost neće biti dovedena u pitanje.
Slinimo, kašljemo, sve nas boli, opet je "u modi" svinjski grip. Samo nam još fali koronavirus, a nismo u stanju da se rešimo ni obične prehlade. I nagle promene vremena urnišu naše zdravlje, nedostaje nam san, ništa nam ne ide od ruke, pritisak skače, pod stresom smo...
Kako da se rešimo ovih tegoba?
Nije lako, ali je moguće. Izgradnja imuniteta je rešenje. U nekoliko koraka, ali koje treba uporno, svakodnevno da obavljate, poboljšaćete opšte zdravstveno stanje toliko da u budućnosti nećete imati problema da se upišete na listu stogodišnjaka!
- Imunitet je reč koju ovih dana zaista možemo da čujemo na svakom koraku, ljudi ga prizivaju. I mi lekari je koristimo kada nam dođu pacijenti koji imaju problema s prehladama, imaju upornu alergiju, čak i probleme s opadanjem kose ili neke druge probleme koji se ne leče jednom kutijom antibiotika. Uzrok za ova stanja nije teško pronaći, često leži u oslabljenom imunitetu - kaže dr Aleksandra Bocokić, specijalista imunologije, koja čitaocima Lene otkriva kojih pravila treba da se pridržavaju da bi im imunitet dobro funkcionisao.
PIRAMIDA SPASA Da li je pravilna ishrana prva na listi?
- Naravno, pravilna ishrana nam obezbeđuje funkcionalnost, deo je prevencije i lečenja svih bolesti. Ako neke sastojke hrane ne unesemo u organizam u dovoljnoj količini, može da dođe do poremećaja strukture, ali i funkcije celog organizma. Ne treba posebno napominjati da zbog nepravilne ishrane često dolazi do poremećaja funkcije imunološkog sistema.
Šta pravilna ishrana podrazumeva?
- Kada putem uravnoteženog broja obroka i adekvatnim unosom energije, gradivnih elemenata i svih esencijalnih sastojaka obezbedimo potrebe organizma za hranom, može se reći da smo na dobrom putu da očuvamo stabilnost imunološkog sistema. Prosečna osoba putem hrane redovno unosi oko 200 različitih sastojaka hrane. Danas se u planiranju dnevne ishrane koristi tzv. piramida namirnica. Osnovu čine žitarice - cerealije 30-45%, slede namirnice iz grupe povrća (lisnato zeleno povrće) 15-25%, voće sa 10-15%, a retko i u sasvim maloj meri mogu da se unesu masnoće i slatkiši, oko 5%.
Naoko zdrava, šta može da krije ova hrana?
- Treba voditi računa o postojanju alergena u hrani. Alergijske reakcije na hranu mogu biti akutne ili hronične i mogu da budu posredovane mehanizmima ćelijskog ili humoralnog imuniteta. Alergeni koji često izazivaju neželjene reakcije su riba, mleko, jaja, pšenica, soja, kikiriki, druge vrste koštunjavog voća. Ako prepoznate simptome alergije, neophodno je da ubuduće budete veoma obazrivi s konzumiranjem ovih namirnica, posebno obratite pažnju na to da se alergeni u skrivenom obliku nalaze u mnogim prerađevinama i konditorskim proizvodima.
Tu su i aditivi.
- Poboljšavaju ukus, izgled i stabilnost hrane i ako su prirodni, nisu štetni. Veštačke aditive izbegavajte.
PREVENCIJA JE ZAKON Na čemu treba da insistiramo?
- Na antioksidansima, deluju zaštitno na imunološki sistem, zaustavljaju agresivne slobodne radikale. Posebno stimulativni faktor na imunosistem imaju vitamin C, masne kiseline. Omega-3, linolenska i druge kiseline iz ribe i ribljeg ulja imaju jak antiinflamatorni efekat. Jedite i namirnice s mineralnim elementima, one koje sadrže kalcijum, magnezijum, cink, gvožđe, bakar, mangan, hrom, selen i jod. Naročito su bitni za odbranu od infekcija, a svakako ćete ih imati u organizmu u dovoljnoj meri budete li poštovali piramidu ishrane.
Sunce je slabo, kako da se izborimo sa nedostatkom vitamina D?
- Zalihe od letos smo potrošili, traju dva meseca. Malo ga ima u hrani, u nekim vrstama ribe, jajima... Pre se dejstvo vitamina D posmatralo kroz njegove efekte na zdravlje kostiju, uglavnom se koristio u prevenciji rahitisa. Danas se biološka svojstva D vitamina posmatraju i van ovog konteksta. Zapažen je izuzetan uticaj na imunosistem - vitamin D se preventivno preporučuje kod bolesti zglobova, nerava, ali i kod šećerne bolesti, pa čak i u prevenciji nekih malignih bolesti.
Pomažu li probiotici?
- Imaju izvanredan stimulativni efekat na imunosistem sluzokože, unosite ih u velikoj količini (jogurt, kefir), posebno kada su ovakvi vremenski uslovi i veliki spektar oboljenja, najmanje tri meseca. I suplementi imaju prirodne stimulišuće efekte na imunosistem, koristite ih u konsultaciji sa lekarom.
ODMAH NA NOGE Pravilna ishrana je nerazdvojna od aktivnosti.
- Današnji stogodišnjaci su ljudi koji su se stalno kretali, čiji je duh radoznao i vedar. Putovali su, bavili se sportom, provodili dosta vremena u prirodi... Stalno kretanje jača i stimuliše imunološki sistem. U suprotnom, biće slabi krvni sudovi, kosti i mišići. Još kod male dece se beleže primeri veoma hladnih ruku ili nogu, slabih mišića i poroznih kostiju. Kod ljudi u starijim godinama, svaki prelom kostiju ili kuka, svaka urinarna infekcija, svaki problem s neredovnom stolicom, svaka upala pluća obavezno ukazuje na problem s imunitetom.
Šta još savetujete čitaocima Lene?
- Aktivirajte se odmah, vežbajte ili se bavite sportom u skladu sa svojim afinitetima. Nije bitno koliko kalorija tokom te aktivnosti sagorite, već da budete dosledni.
ORDINACIJA WWW.LEKARINFO.COM
Preko zdravstveno-informativnog portala www.lekarinfo.com možete da dobijete besplatan savet od dr Aleksandre Bocokić, zakažete pregled kod nje ili drugog odabranog lekara. Ordinacija Lekar info omogućava direktan kontakt s brojnim ordinacijama, poliklinikama, klinikama, biohemijskim laboratorijama. S lekarima možete da uspostavite i telefonsku i video vezu. Na jednostavan način saznajte sve što vas zanima, olakšajte sebi i bližnjima zdravstvenu situaciju savetujući se sa najboljim lekarima, a ne pretraživanjem često nestručnih sajtova, što može da vas košta dodatnih i veoma ozbiljnih komplikacija.
ŠTA GRADI DOBAR IMUNITET Pokušajte da se setite nekog svog rođaka koji dugo živi. Kako vam se čini? Da li mu je teško da ustane iz kreveta? Da li dan provodi držeći daljinski od televizora? Da li je bolešljiv, bled, ima kostobolju? Odgovor na sva ova pitanja je - ne. Dugovečni ljudi su najčešće veoma vredni, osobe kojima je, uprkos godinama, sve lako: zadovoljstvo im je da za svoje unuke uberu voćke, da im neko dođe u goste, da odu u posetu i lepo provedu vreme... Sve ove aktivnosti povoljno deluju na održavanje dobre funkcije imunološkog sistema.
OBRATITE PAŽNJU! Pomaka u razvoju svesti o značaju pravilne ishrane ima, ali i dalje traje era tzv. brze hrane. Ako koristite ovu hranu, nećete u organizam uneti ni polovinu esencijalnih nutritiva koji su vam potrebni za normalno funkcionisanje. Fast fud izaziva štetu i dovodi do pojave hroničnih bolesti, posebno gojaznosti, kardiovaskularnih bolesti, hipertenzije, dijabetesa, osteoporoze... Razmislite dobro o ovome pre nego što se odlučite za brzu hranu.
(Branka Mitrović, Foto: Profimedia)