Srpska pravoslavna crkva i svi njeni vernici u petak, 14. februara, obeležavaju Svetog Trifuna zaštitnika bračne ljubavi i vernosti. Tog dana, dnevne novine Kurir poklanjaju ikonu sa zlatotiskom i molitvom.
Sveti Trifun je bio siromašni guščar iz Frigije, obdaren isceliteljskim moćima koje su ga proslavile već u mladosti. U to vreme, Rimskim carstvom vladao je car Gordijan, koji je imao ćerku Gordijanu koja je imala smetnje u mentalnom razvoju. Nijedan lekar, a pokušavali su mnogi, joj nije mogao da pomogne. Kada se raščulo po carstvu da sveti Trifun ima velike moći, car ga pozva sebi i on uspe da istera zlog duha iz Gordijane i tako je izleči. Car mu zbog toga podari mnoga blaga, ali ih Trifun sve razdeli siromasima.
Sveti Trifun je bio veliki pobornik Hristovog učenja i zbog toga je po odlasku cara Gordijana sa prestola bio proganjan, mučen i na kraju posečen mačem, jer nije hteo da odstupi od svoje vere hrišćanske. Trivundan se proslavlja isto kao i sve druge krsne slave, pripremom slavskog kolača, koljiva i vina, i osveštanjem koje obavlja sveštenstvo Crkve. Ukoliko padne u mrsni dan, sprema se mrsna trpeza, a ukoliko padne u posni dan (sreda, petak), sprema se posna trpeza. To je nepokretni praznik.
Ovog sveca najviše slave vinogradari jer se veruje da on uništava sve štetne insekte i bolesti koje napadaju vinovu lozu. Srpski zapis iz XVI veka, u kome se sveti Trifun spominje kao zaštitnik vinogradara, svedoči o dugotrajnosti ove tradicije.
Pošto je sveti Trifun zaštitnik vina i vinograda, te se obično i u crkvenom živopisu ikonopiše sa lozom i kosirom u rukama. Kao svoju slavu, slave ga i gostioničari, i tog dana besplatno toče vino. Mnogi ga slave kao krsnu slavu i o njemu su sačuvane mnoge priče.
Foto: Kurir