NAJVEĆE POBEDE I PORAZI SRPSKE VOJSKE (13)! SOLUNSKI FRONT: Pobeda u jednom sjajnom zamahu!
Posle povlačenja preko Albanije brojno stanje srpske vojske bilo oko 125.000 vojnika i oficira. Oni su, posle kraćeg odmora, dobili oružje i ratni materijal od saveznika, najviše od Francuza, i ponovo su raspoređeni na front.
Zašto se ratovalo
✖ Saveznici su u Solunu formirali jaku bazu i obrazovali novi, Solunski front. Nemci ovome nisu pridavali veliki značaj - verovali su da Bugari, uz nešto austrougarskih jedinica, mogu da ga kontrolišu. I sami saveznici nisu ovaj front smatrali važnim, čak su hteli i da ga napuste. Održan je zahvaljujući diplomatskim nastojanjima srpske vlade i na zauzimanje nekih francuskih visokih oficira i političara, na prvom mestu ministra Aristida Brijana. Značaj Solunskog fronta za Srbiju ogledao se u sledećem: dok je on postojao, postojala je i nada da će početi i neposredna akcija za oslobađanje Srbije.
Uoči bitke
✖ U julu 1918. godine Engleska i Francuska, kojima su se od 1917. pridružile i SAD, počele su dugopripremanu kontraofinzivu na Zapadnom frontu. Uporedo s njom, planiran je i veliki napad na ratištu kod Soluna. Vrhovnu komandu nad celom savezničkom vojskom preuzeo je francuski general Franše d’Epere. Srpska vojska bila je podeljena u dve armije - prvu, kojom je komandovao Petar Bojović, i drugu, na čijem je čelu bio Stepa Stepanović, dok je komandant štaba bio vojvoda Živojin Mišić. Neprijatelj je bio nadmoćniji u pešadiji, a saveznici u konjici, avijaciji i artiljeriji.
Kako je tekla bitka
✖ Proboj Solunskog fronta počeo je u zoru 14. septembra uraganskom paljbom iz 580 topova. Dan kasnije, pošto je artiljerija prokrčila put, u 5.30 časova Druga srpska armija krenula u juriš, i to na potesu Soko - Veternik - Dobro polje. Vodila se borba prsa u prsa, bajonetima. Njihov nalet bio je nezdrživ i posle četvorodnevne borbe bugarska vojska bila je rastrojena i razbijena, a njihov front probijen. Ali na istočnom krilu ovog ratišta Englezi i Grci trpeli su neuspehe, pa se saveznička komanda dvoumila da li da nastavi ofanzivu ili da pređe u odbranu. Na nagovor srpskih vojskovođa, Aleksandar Karađorđević tada je izdao naredbu: „Napred, u slavu ili smrt!“ Srpsko napredovanje je nastavljeno sa istim poletom, a podržavali su ih francuske konjica i pešadija.
Šta je bilo posle
✖ U noći između 26. i 27. septembra Bugari su u Solun uputili izaslanike tražeći primirje od 48 sati. Franše d’Epere je odbio taj zahtev i Sofiji poručio da upute izaslanike koji će tražiti mir. Bugari su to prihvatili i 29. septembra u Solunu potpisali primirje kojim je bugarska vojska kapitulirala. Bugarski pregovarači imali su samo jedan zahtev: da se srpska vojska ne pušta u Bugarsku jer su se bojali odmazde, pošto su znali kakve su zločine počinili. Nemci nisu priznali primirje i njihove trupe su odstupale na sever. Goneći ih, srpska vojska je 12. oktobra ušla u Niš. Beograd je oslobođen 1. novembra 1918. godine.
Posledice
✖ Srbija je bila oslobođena u jednom vojničkom zamahu. Neprijatelj nije mogao da se održi ni na liniji Save i Dunava. Srpska vojska nastavila je pobedonosni pohod i oslobodila svoje sunarodnike i u krajevima preko Save, Dunava i Drine.