Maja R. i Nikolina P. podnele su prijavu Upravi za inspekcijske poslove protiv vlasnika jednog podgoričkog lokala Ahmeta i Redžepa J. koji su im, kako one kažu, uručili otkaz zbog verske i nacionalne netrpeljivosti.
Naime, njima su vlasnici dali otkaz jer su nosile brojanicu i krst.
„Dana 6. februara telefonskim putem u ime vlasnika lokala, gde sam do tada radila, menadžer Almir S. mi je uručio otkaz s ’obrazloženjem’ da objašnjenja nema; da su vlasnici lokala jednostavno doneli takvu odluku. Kao i svaka iole razumna osoba tražila sam objašnjenje, koje nisam dobila. Objašnjenje i za otkaz i za način uručivanja otkaza. Jer, složićete se da telefon nije prikladan način da se nekome saopšti ovakva vest. Menadžer mi je tada saopštio da je otkaz dobila i moja koleginica Nikolina Popović. U tom trenutku mi je bilo jasno šta je razlog ove odluke, imajući u vidu postupke od ranije koji su mi tada delovali "bezazleno" - vera i nošenje krstova i brojanica“, priča Radonjićeva.
Inače, jedino su njih dve imale takva obeležja.
"Ali, u tom momentu nisam mogla da verujem da je zbog toga, jer to nije razlog da iko na ovom svetu otkaz dobije, koje god vere i nacije bio. Jer ljudi ne smeju po tome da se dele, makar nas dvije tako mislimo! Vlasniku je smetalo nošenje krstova. Par puta mi je skrenuo pažnju, da nije lepo to da se vidi. Meni to nije bilo jasno, ali sam ipak prećutala jer mi je posao bio potreban", pojašnjava ona.
Njena koleginica Nikolina je, dva puta nakon što joj je vlasnik uzeo brojanicu i vratio, dobila otkaz.
"Pogrdni pogledi kad se ugledaju ikone u novinama, ili naše pozadine na telefonu gde je određeni hram ili crkve, dovoljno govori o čemu je reč. Iako u našem kolektivu je 99 odsto pravoslavne veroispovesti i pitate se sigurno zašto nas dve“, kaže ona objašnjava:
"Niko od njih nije nosio verska obiležja, sem nas. Niko nas nije ni upozorio kad smo počele ovaj posao, jer i da jeste, na to niko nema pravo, jer je naša lična stvar nosimo li krst i brojanice. Ni bismo ni počele tu da radimo. Sve se to dešavalo tokom radnih dana, nekoliko dana nakon otvaranja lokala.
Nakon poziva menadžera, dalje nastavlja svoju priču Radonjić, čula sam se sa svojom koleginicom koja me obavestila da je dobila otkaz.
"Nisam ni stigla da joj kažem zašto smo dobile otkaz, ali me ona preduhitrila i rekla da je zbog krsta i brojanice. Tada sam znala da me moj osećaj i sumnja prevarili nisu, i da sam u pravu. To su potvrdile i naše mnogobrojne kolege. Jer nijedan drugi valjani razlog nije postojao, jer ništa loše nismo uradile, sem ako je zločin imati versko obeležje. Nažalost, neki misle da jeste", kaže Radonjić.
Nakon toga je, odnosno, sutradan pošla sama do lokala da porazgovara s menadžerom i vlasnicima, i zatražila objašnjenje, iako je znala šta je u pitanju.
U mojoj Crnoj Gori njih dvojica me proglašavaju "personom non grata".
"Menadžer je objasnio da nije uticao na odluku vlasnika, da ih je čak upozoravao na posledice ovako naprasnog davanja otkaza i da se to tako ne radi; da jednostavno zakoni ne dozvoljavaju i da se moraju poštovati pravila. Tog prvog dana vlasnici Ahmet i Redžep J. se nisu udostojili da se pozdrave sa mnom a kamoli da mi objasne šta je problem. Nikako mi nisu dali objašnjenje, prosto takva je odluka, kao nismo im se dopale Nikolina i ja.
Zašto im se nismo dopale? Odmahivali su rukom, govorili na engleskom ’Go, Go’ odnosno da napustim lokal. Jedan od njih, Redžep, mi je čak naglasio drsko i bezobrazno da sam persona "non grata" i da nemam šta da tražim tu", priča ona.
Naprotiv, ističe, smatrala je da ima.
"Tražila sam da mi daju pismeni otkaz, i moj Ugovor o radu. Ni jedno ni drugo imali nisu. Ugovore o radu svih radnika Redžep je poneo kući, a otkaz mi još napisan nije. Nije mi bilo jasno šta će naši ugovori kod vlasnika kući. U tom momentu kad su me terali, jako sam se potresla i počela sam da plačem. Izašla sam iz lokala, i nakon nekoliko sati se vratila. Prilikom izlaska sam naglasila i rekla da razlog za otkaz nema, onog pravog, već da je u pitanju vera. I rekla sam da ću doći posle po moj Ugovor o radu", kaže Maja.
Nakon toga, došla je s koleginicom Nikolinom, Ugovor o radu nisu dobile, jer ih vlasnik navodno nije donio od kuće.
"Ali nam je zato doneo otkaz. U tom otkazu je pisalo da nismo poštovale pravila ponašanja vezanih za rad i da smo bile neprimerene. Pitale smo gde je taj pravilnik o ponašanju koji smo mi prekršile i na osnovu čega je doneta ovakva odluka. Rekli su da će taj pravilnik naknadno da odštampaju i donesu, što smo mi kategorički odbile. Jer to nije u redu, i znamo da bi u tom pravilniku namerno sada nešto dodali ili izmislili što njima odgovara. Pripremili su bili uplatnice i novac da nam daju za 15 dana otkaznog roka. Dan pre toga su i to odbijali, hteli su da nam isplate samo 6 dana februara“, pojasnila je njena koleginica Nikolina Popović.
Dalje navodi, da nisu htele da potpišu otkaz, već da su pošle kući i vratile se sutra ujutro u 10 časova, kada im je rečeno da će dobiti Ugovor o radu.
Pravdu će tražiti na sudu.
"I dobile smo ga. Ugovorom o radu, koji ćemo vam poslati posebno, piše da je otkazni rok 30 dana. Smatramo da to nije zakonski, da su dužni bili da ako već hoće da isplate, da to bude celi otkazni rok ili još bolje sve zaostale plate. Tog dana smo dobile otkaz pisani, ali novi – u poslednjoj rečenici je dodata da nismo poštovale pravila, ovog puta su naglasili Ugovora o radu. A u prvom ništa pisano nije, ni čija pravila. Prosto samo pravila ponašanja o radu u objektu. I jedna i druga u tom momentu uzimamo Ugovor i gledamo gde su ta pravila, koja smo prekršile. Nema ih“, navodi Nikolina.
Nakon toga su, dalje priču nastavlja Maja Radonjić, počeli da izmišljaju razloge da su išle na previše pauza, da je manjak posla pa moraju da otpuštaju.
"Napustile smo lokal, dostojanstveno i damski, kako nam i dolikuje, iako smo i tada terane od strane vlasnika Ahmeta. Ovog drugog smo srele na ulici i odmah je počeo da nas psuje i vređa. Takav bes i mržnja može samo da se vidi u očima onih koji su neprijateljski nastrojeni. Ako smo se već kao što kažu ogrešile o neko radno pravo, to nije razlog da nas teraju i gledaju tako mrzovoljno. Ipak su nam ugrozili ljudsko dostojanstvo time što su nas terali, okretali nam leđa; ugrozili su nam egzistenciju“, rekla je ona.
"Svakim minutom smo se uvjeravale da naš otkaz nema veze sa povredom bilo kog radnog prava i da je ovo na verskoj osnovi, da je u pitanju dikriminacija nas, Maje Radonjić i Nikoline Popović od strane poslodavaca Ahmaeta i Redžepa J. Zar je moguće se ovo dešava u 21. vijeku", pita se Maja Radonjić.
"Naše je lično pravo, Ustavom zagarantvano, pravo vere. Zbog čega moramo da ispaštamo? To je privatna stvar koja poslodavca ne treba da zanima. Niko ne sme zbog toga da ispašta, nijedan čovek na ovoj planeti", zaključile su one.
(Kurir.rs/In4s.net/Foto ilustracija: Profimedia)