Karađorđevi preci potiču iz Vasojevića. On se od 1787. do 1791. borio na strani Austrije u ratu ove carevine protiv Turske, pa je odlikovan za pokazanu hrabrost, a po zaključenju mira u Svištovu vratio se u Srbiju i nastavio da živi u Topoli.
Kao strog i dosledan, uživao je autoritet u narodu i među drugim vođama. Ostalo je zapisano da su ga se plašili zbog preke naravi i zbog spremnosti da bez kompromisa dođe do cilja. Iza njega su u Prvom srpskom ustanku ostale mnoge pobede, često nad brojnijom i opremljenijom turskom vojskom: Ivankovac, Mišar, Novi Pazar, Varvarin...
Mir s Turcima
Kad je Rusija, koju je napao Napoleon, potpisala mir s Turcima, među Srbima dolazi do nesloge. Karađorđe uviđa da je dalja borba uzaludna i 1813. beži u Austriju.
Odatle je otišao u Rusiji, a onda se pridružio ustanicima protiv Turaka u Grčkoj. U julu 1817. godine iz Banata je neopaženo preko Dunava ušao u Srbiji, i preko kuma Vujice Vulićevića pozvao Miloša Obrenovića na dogovor o zajedničkoj borbi protiv Turaka.
Ali Miloš u tom trenutku nije hteo da ratuje, i Karađorđe je predstavljao pretnju njegovim pregovorima s Turcima, a i njegovom ličnom autoritetu. Obavestio je i Ali-pašu Marašliju u Beogradu o Karađorđevom dolasku, a on je takođe želeo Karađorđevu smrt. Miloš je naložio Vulićeviću da Karađorđa ubije.
Vujica se s Karađorđem sreo u Radovanju kod Velike Plane 25. jula. Zajedno su večerali, a pred zoru Vulićevićev sluga Nikola Novaković Karađorđa je ubio sekirom, jer se verovalo da Karađorđa metak neće! Zatim mu je jataganom odsekao glavu i ubio Karađorđevog pratioca Nauma. Za to vreme Vujica je ležao glave pokrivene kabanicom!
Sutradan se uputio u Beograd noseći Milošu odsečenu Karađorđevu glavu i stvari: odelo, sablju, orden ruskog cara i bisage, u kojima su našli 4.000 dukata, kao dokaz da je zadatak obavio. Na mestu gde je prvi put s tim stvarima zastao da se odmori Vilićević je docnije podigao crkvu nazvanu Pokajnica. Deo para za njenu izgradnju priložio je i Miloš, na nagovor svoje žene Ljubice. Njoj i Milošu Karađorđe je bio venčani kum.
Vujica Vulićević je završio život prezren i osuđen od naroda zbog ubistva kuma. U krajnjoj sirotinji, poslednje dane je proveo u rodnom selu Azanji, gde se teško razboleo. Prema nekim izvorima, 1828. godine otrovao ga je jedan Karađorđev rođak. Vujičini unuci rano su pomrli, ne ostavivši potomstvo.
Na Oplencu
Nikola Novaković je 1850. godine poludeo i udavio se u reci. Sin mu je umro mlad, a ćerka je, takođe, poludela.
Karađorđevo obezglavljeno telo prvo je bilo zakopano u Radovanju, a zatim ga je kneginja Ljubica 1819. godine sahranila u kripti ispred oltara u topolskoj crkvi. Danas počiva u Mauzoleju na Oplencu.
Ne zna se zašto je u jesen 1990. Arkan baš u Pokajnicu doveo 26 navijača Zvezde da polože zakletvu i proglasi ih Srpskom dobrovoljačkom gardom, a sebe za njihovog komandanta.
(Kurir.rs / Foto: Profimedia)