Na ikoni se Sretenje predstavlja ovako: Marija je s Josifom u crkvi i pruža Bogorodici dva golubića, a starac Simeun u naručju drži malog Hrista
Kod Jevreja, ako je rodila muško dete, žena se smatrala nečistom četrdeset dana, a ako je rodila ćerku - osamdeset. Posle toga, odlazila je u hram i prinosila na žrtvu jagnje staro godinu dana da bi se „očistila od greha“. Siromašnije su žrtvovale dve grlice ili dva goluba. Tako je Marija, sa Josifom i sa Isusom starim četrdeset dana, otišla u jerusalimski hram i prinela Bogu na žrtvu dva mlada goluba. Tu se zadesio pobožni starac Simeun, kome je Bog obećao da neće umreti dok ne vidi svoga Spasitelja. Simeun je u Isusu prepoznao Mesiju, blagoslovio ga i radosno se zahvalio Bogu što je održao obećanje. Tom prilikom starac je Mariji prorekao teške trenutke u životu zbog njenog sina.
Ovaj događaj, susret malog Isusa s pravednim Simeunom, slavi se kao Sretenje.
Praznik je ustanovljen još u ranim danima hrišćanstva, ali se svečano proslavlja tek od sredine šestog veka. Za vreme cara Justinijana u Carigradu i okolini 544. godine za tri meseca od bolesti je umrlo deset hiljada ljudi, a Antiohiju su razarali jaki zemljotresi. Na Sretenje su održana velika svečana molepstvija i ove nesreće su prestale.
Sretenje se slavi 15. februara (2. februara), ali ako pada u Čisti ponedeljak (prve nedelje velikog posta), njegovo se praznovanje pomera u Belu nedelju, dan ranije.
Na ikoni se Sretenje predstavlja ovako: Marija je s Josifom u crkvi i pruža Bogorodici dva golubića, a starac Simeun u svom naručju drži malog Hrista.
U narodu se veruje da se na ovaj dan sreću zima i leto, i da od tada ne može biti velike studeni. Smatra se da dani postaju duži, a noći kraće, pa se govori: „Sretenje obretenje.“
Na Sretenje, kažu, mečka izlazi iz svoje jazbine i gleda u pravcu sunca: ako spazi svoju senku, vraća se u jazbinu da nastavi san još šest nedelja, jer će i zima još toliko trajati; ako je ne vidi, upućuje se u šumu, da traži hranu, odnosno zima se završava brzo.
(Kurir.rs / Foto:Shutterstock)