Ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski danas je na Bezbednosnoj konferenciji u Minhenu obećao da će okončati rat na istoku zemlje, gde je od 2014. godine u sukobu pobunjenika s podrškom Rusije i ukrajinskih snaga poginulo više od 14.000 ljudi.
Zelenski je izrazio nadu da će sukob biti okončan do kraja svog predsedničkog mandata 2024. godine.
"Za pet godina (od 2019, kada je preuzeo dužnost) okončaćemo rat, vratiti naš narod, i tako ću postati predsednik sa razlogom", rekao je Zelenski.
On je međutim ponovio da neće učestvovati u dijalogu s liderima samoproglašene Republike Donbas.
"Spremni smo da razgovaramo s mirnim stanovništvom tih teritorija, ali nismo spremni da razgovaramo sa onima koje međunarodna zajednica ne priznaje", rekao je Zelenski na Minhenskoj konferenciji o bezbednosti.
Sukob na istoku Ukrajine izbio je u aprilu 2014. godine, nekoliko nedelja pošto je Rusija pripojila crnomorsko poluostrvo Krim.
Zelenski je zahvalio SAD za podršku tokom njenog sukoba s Rusijom i izrazio nadu u "svež početak" odnosa Kijeva i Vašingtona pošto je završen postupak opoziva američkog predsednika Donalda Trampa.
Ukrajina i Zelenski su bili u centru rasprave tokom procesa Trampovog opoziva, zbog njihovog telefonskog razgovora u julu 2019. godine kada je Tramp vršio pritisak na Zelenskog da istraži poslovanje u Ukrajini sina svog rivala - predsedničkog kandidata američkih Demokrata, Džozefa Bajdena.
Zelenski je rekao da želi da poseti Belu kući, a pozvao je i Trampa da dođe u Kijev.
"Imamo dobre odnose sa SAD i zahvalan sam Amerikancima zbog njihove podrške", rekao je ukrajinski predsednik.
Zelenski je rekao da želi da raspiše za oktobar lokalne izbore u celoj Ukrajini i uključujući na istoku, pod kontrolom proruskih pobunjenika. Dodao je da glasanje ne može da bude sprovedeno dok su sukobi.
Ukrajinski predsednik je dodao da će sa ruskim kolegom Vladimirom Putinom u aprilu razmotriti novu razmenu zatvorenika. Naveo je da je oko 200 Ukrajinaca zatočeno na istoku zemlje.
U Minhenu je danas nastavljena Bezbednosna konferencija uz učešće 35 šefova država ili vlada, stotinak ministara inostranih poslova i odbrane, i zvaničnika medjunarodnih organizacija.
Kurir.rs / Tanjug, Beta, Foto: AP / Sven Hoppe / dpa