NE SLAVIM OVAJ PRAZNIK OD 2015. GODINE: Ponižena i BOJI SE da joj se nešto slično ne ponovi! Nikad neće OPROSTITI bruku!
Ne, ne želim da slušam priče o tome kako svaki pravi dečko svoju devojku obraduje svaki dan, i da mu ne treba Dan zaljubljenih da bi kupio poklon ili joj upriličio iznenađenje.
Svi znamo da u praksi toga nema, uglavnom se muškarci "hvataju" za datume i osete se dužnim da ti prirede nešto lepo svaki put kada se nešto praznuje. I zato sam ja volela i uredno "slavila" Dan zaljubljenih - jer bila je to još jedna prilika da sa voljenom osobom provedem lep i ispunjen dan, ali i da dobijem neki poklončić.
I tako je bilo sve do pre tri godine, kada sam stavila "veto" na svako iznenađenje i kada sam se zarekla da mi više nikad ne treba nijedan poklon u životu od partnera, ako ga prethodno nisam odobrila. Te 2015. godine za Dan zaljubljenih rešila sam da organizujem večeru za nekolicinu prijatelja - trebalo je da nas osmoro (četiri para) uživa u hrani i piću, neobaveznom ćaskanju, šalama. I sve je proticalo u najboljem redu, dok moj tadašnji (a i sadašnji, bogami) dečko Nebojša nije rešio da izvede nešto što je za njega bio neverovatno dobar štos, ali je mene ponizilo do krajnjih granica i učinilo da na očigled prisutnih pocrvenim kao bulka i poželim da propadnem u zemlju od srama i stida što sam ga uopšte ikada pogledala i stupila u vezu sa njim.
Gospodin "fazondžija" rešio je da mi poklon uruči pred okupljenim prijateljima, ne bi li ga valjda svi proglasili "bogom humora", i dok sam uzbuđena otpakivala isti, u skladu sa njegovom nasmejanom facom, očekivala sam nešto zaista lepo, skupo i spektakularno, ali avaj... Mada, spektakl svakako jeste usledio.
Iz ukrasne kutije izvukla sam pravi pravcati vibrator koji je izgledom verno "imitirao" muški polni organ sa sve ispupčenim žilama po njemu, premda sam dobila prilično tanak i ne tako veliki primerak (ako već detaljno prenosim situaciju, da znate i taj detalj). U istom trenutku kada sam ugledala plastični penis, i ja i svi naši prijatelji, dobila sam i njegovu šalu pride: "Kad ja nisam tu, da ima ko da me menja"
Moja zgrožena faca mu očigledno nije bila dovoljno alarmanta, pa je Nebojša arlaukao od smeha, a priključila mu se i celokupna muška ekipa, dok su žene uredno ćutale, podjednako posramljene kao i ja.
Sve je rezultiralo mojom javnom histeričnom scenom i time da sam ga poklonom gađala direktno u glavu, što mi ne ide na čast, priznajem, ali poniženje, bes i šok kovitlali su se u meni nezaustavljivo. Posle gomile izvinjenja i ubeđivanja čitavog društva da je samo hteo da napravi dobar fazon (što i jeste istina, ali opet imamo veliko ALI) popustila sam i moja ljutnja je već splasla, ali da zaboravim količinu srama koju sam tada osetila trebalo mi je dobrih par meseci.
Osetila bih se srozano kao žena sve da je to uradio i u četiri oka, a da ne govorim što sam bila primorena da taj trenutak podelim sa gomilom ljudi koje svakodnevno viđamo. Eto tako mi je Nebojša uništio praznik ljubavi, pretvorivši ga u moj košmar. Od tog dana nijedan poklon mi više nije dao bez prethodne konsultacije.
Kurir.rs/Žena/Foto: Profimedia