Prema najnovijim izveštajima Rusija razvija novi nuklearni torpedo / dron, status 6. Iako torpedo nudi neke alarmantne nove mogućnosti, to nije prvo takvo oružje na kojem su Rusi radili. Još važnije, Status 6 ima neke potencijalno fatalne nedostatke koji ograničavaju njegovu praktičnu efikasnost u scenariju borbe.
Nuklearna torpeda imaju značajan presedan od hladnog rata. Najraniji nacrti za podmornicu Projekta 627 „Novembar“ predviđeni su za brodove koji deluju kao matični brodovi za nuklearni torpedo T-15, razvijen za napad na pristaništa NATO-a. Ta su torpeda ponudila SSSR-u način da smanje morsku dominaciju NATO-a, a takođe i alternativno sredstvo udara na Sjedinjene Države. Međutim, T-15 je imao domet oko 40 kilometara i brzinu od trideset čvorova, što otežava predviđanje situacija u kojima bi podmornica mogla uspešno da izvede napad. Projekt je otkazan, a podmornice Novembar su redizajnirane kao normalni nuklearne podmornice. Kasnije su i Sjedinjene Države i Sovjetski Savez uveli nuklearna torpeda optimizovana za taktičke uloge.
Iz dosad dostupnih informacija, čini se da će se Status 6 aktivirati s matičnog broda podmornice, a zatim preći na cilj pod vlastitom snagom i vodstvom. Dron će, kako se izveštava, imati brzinu do pedeset i šest čvorova, kapacitet da zaroni do 3200 stopa i domet od 10.000 kilometara milja. Mogućnosti brzine i dubine bespilotnih letelica otežavaju angažman postojećih mornaričkih snaga, jer mogu nadmašiti većinu torpeda. Ako bespilotna letelica ikada dostigne operativni status, američka mornarica će se verovatno suprotstaviti svojim podmornicama. Svojim dometom, bespilotna letelica može biti lansirana iz obalnih objekata ili sa površinskih plovila, mada bi posmatranje lansiranja vozila moglo ukazati na to da će neprijateljstva uskoro početi ili, zaista, poslužiti kao uzrok rata u kriznoj situaciji.
Nejasno je koji stepen komunikacije Rusi mogli održavati sa bespilotnim letelicom nakon lansiranja, mada specifikacije sugeriraju da će ga kontrolirati površinski brodovi. Ovo je teško trivijalno pitanje. Ako se pokrene iz maksimalnog dometa, statusu 6 bi moglo biti potrebno do četiri dana da dostigne cilj. To ga čini izuzetno opasnim u krizi, jer politička dinamika koja se drži kod lansiranja oružja možda nije ista kao ona u trenutku udara. Štaviše, izglede za oružje koje će samostalno ploviti do cilja četiri dana, u najmanju ruku su zabrinjavajuće.
Najočiglednija potencijalna upotreba statusa 6 je strateško sredstvo odvraćanja, osmišljeno da omogući još jedno sredstvo udara na Sjedinjene Države koje balističko-raketna odbrana ne može da porazi. Uprkos opsežnom nuklearnom arsenalu, Rusija je dugo brinula o bezbednosti svojeg drugog udara usled kombinacije usklađenog američkog napada i unapređenja američke raketne odbrane.
Kao oružje prvog udara, upotrebljivost drona zavisila bi od krajnje tajnosti u kombinaciji sa velikom pouzdanošću; ako su Amerikanci otkrili lansiranje ili se bespilotna letelica na neki način odvojila od cilja, element iznenađenja bi se izgubio. Kao odvraćajuće oružje poslednjeg udara, dron imao bi dvojni nedostatak da stigne negde posle glavne akcijei potencijalno bi nedostajao bilo koji prekidač za isključivanje koji bi ruskom političkom rukovodstvu omogućio da ga koristi kao čip pregovora.
Moguće je da je Status 6 takođe mogao da napadne koncentracije flota, uključujući verovatno američke borbene grupe. Ovo bi ipak zahtevalo sofisticiranije komandovanje i kontrolu ili odluku da se oružje učini dovoljno autonomnim da bi mogao odlučiti koju će metu pratiti i kada treba da se raznese.
Kao što je nekoliko analitičara napomenulo, iako ideja dugog dometa nuklearnog naoružanog podmornica zvuči alarmantno, ne čini se baš izvedivom idejom. Uslovi pod kojima bi ruski donosioci odluka odlučili da primete oružje koje bi moglo da prođe danima do svog cilja su nesigurni i teški za shvatiti. Zaista, bespilotna letelica može jednostavno poslužiti kao testni test za druge tehnologije i kao način da određeni biroi zadrže svoje finansiranje, a ne kao obradljiv sistem oružja.
Ipak, jedna lekcija je da će protiv odlučnog protivnika raketna odbrana uvek biti neuspešna i to obično na spektakularno skup način. Nacije koliko su Kina i Rusija, u najmanju ruku, imaju sredstva da razviju oružje koje će pobediti ili zaobići raketnu odbranu, eliminirajući kišobran sigurnosti koji su Sjedinjene Države prave. Status 6 možda nije to oružje, ali to je dokaz da Rusija ispituje svaku ideju koja bi mogla uspeti.
Druga lekcija je da stare ideje nikada ne izgledaju kao da zaista umiru. Nuklearni torpedo bio je gotovo bukvalno prva ideja koju je SSSR smislio da nadoknadi (u to vreme) ogromnu prednost u sistemima isporuke u kojima su uživale Sjedinjene Države. Šezdeset godina kasnije, čini se da je neko oživeo ideju za novu fazu hladnog rata.
Kurir.rs/National Interest
Foto: Screenshot