Šta bi mogao da bude Ahtisarijev plan "plus, plus", ponuda kakvu bi Srbija, prema predsedniku Aleksandru Vučiću, mogla da dobije? To u ovom trenutku nije poznato, osim što bi ovo novo "plus" moglo da predstavlja garancije - za Srbe na Kosovu i Metohiji da će sva njihova prava biti poštovana, a za Srbiju garancije za članstvo u EU.
Ahtisarijev plan, koji je finski diplomata plasirao 2007. godine, nakon neuspelih pregovora dve strane, predviđao je nadziranu nezavisnost Kosova.
Priština je taj plan prihvatila kao osnov svog ustava, proglasila nezavisnost, ali nije uvažila, niti poštuje njegove delove koji se tiču prava srpske manjine. Ahtisarijev plan je predviđao gašenje institucija lokalne samouprave Srbije na severu Kosova, a zdravstvene i obrazovne insitucije Srbije bi mogle da nastave da funkcionišu na severu Kosova uz odobrenje Prištine, a da finansiranje ide preko centralne banke Kosova.
"Ahtisari plus , o kojem je kasnije počelo da se špekuliše, predstavljao je prilagođeni prvobitni plan, koji bi, prema pisanju medija, predviđao najširu moguću autonomiju za sever Kosova i Metohije, veću od one predviđene Ahtisarijevim planom.
Sever bi dobio status autonomnog regiona, entiteta u okviru nezavisne države Kosovo u sadašnjim "granicama".
Prihodi od poreza i carina sa severa išli bi opštinama na severu Kosova. Crkve i manastiri imali bi eksteritorijalni status, a štile bi ih posebne jedinice kosovske policije, kao kulturnu i istorijsku baštinu.
Ahtisari plus, plus bi mogao da znači sve to, ali - uz garancije da će biti poštovan poseban status za Srbe, te garancije članstva Srbije u EU, ako prihvati ponudu.
Finski diplomata i specijalni izaslanik UN-a, Marti Ahtisari, izneo je plan 2007, a Priština je, pozivajući se na njega, jednostrano proglasila nezavisnost februara 2008. Srpske institucije koje pružaju sigurnost Srbima na Kosovu ne postoje, a bezbednost Srbima nije zagarantovana.
Prema Ahtisarijevom planu, Kosovo bi trebalo da bude multietničko, demokratsko društvo, gde su sva lica jednaka pred zakonom i imaju prava, bez ikakve diskriminacije, na jednaku zaštitu zakona.
Zvanični jezici bi, po Ahtisariju trebalo da budu srpski i albanski, a trebalo bi i da se omogući povratak izbeglica, kao i da se osigura njihovo slobodno kretanje.
Danas to svakako nije tako, a čini se da nijedan aneks tog plana, od njih 12, koji se tiče prava srpske zajednice na Kosovu nije uzet ni u razmatranje, a kamoli implementiran.
U aneksu koji se odnosi na decentralizaciju predviđeno je da Srbi u svojim opštinama odlučuju o urbanizmu, javnim preduzećima, zdravstvu, školstvu, preko kulturne baštine.