Vera Kozinac je ceo život volela životinje, ali ih je kao i veliki broj ljudi u Srbiji posmatrala kao deo ishrane. Jednog dana odlučila je da preseče i više nikada ne iseče parče krtine na slavi, veliki batak na porodičnom ručku, pa čak ni krišku običnog kačkavalja uz večeru. Postala je vegan. Očekivala je da će joj biti lakše duši, ali o reakciji tela nije ni sanjala.
Vera je na pragu 45. godine, redovno u teretani trenira telo već sedam godina, a na svakodnevnom nivou vežba i volju. Odlučila se da potpuno izbaci meso iz ishrane, ali ne samo meso – ona ne konzumira ni proizvode životinjskog porekla. U zemlji u kojoj ljudi teško ostavljaju i kolače, ova tranzicija nije bila laka.
Prelomila preko noći
“Meso, često kažem životinje, sam prestala da jedem pre 7 godina. To se desilo prktično preko noći, jedan dan sam ga jela, sutradan sam prelomila i prestala sam da ga jedem, ali to nije bila odluka koja je doneta u tom trenutku, već odluka koja je “sazrevala” u meni neko vreme. Ceo život volim životinje ali od kada znam za sebe sam jela meso. To mi je bilo normalno, moji roditelji su ga jeli, roditelji mojih roditelja, svi koje sam znala... Nikakvu kontradiktornost nisam u tome videla jer nisam ni gledala, priznajem. Jednostavno nisam o tome uopšte razmišljala. Meso mi je tada bilo kao i svaka druga hrana, kao jagode ili paradajz. Ono je za jelo i to je premisa, nešto u šta se ne sumnja”, kaže žena.
Nešto je ipak nateralo da stane i ponovo pogleda u svoj tanjir.
“Vođena informacijama sa interneta počela sam da razmišljam o tome šta je meso u stvari, odnosno da je to deo životinje koja je nekada bila živa, koja je želela da živi, koja je bila sposobna da oseća, a koja je ubijena da bih je ja pojela. Slomile su me slike životinja na putu za klanje, a koje sa puno poverenja i puno nade gledaju u ljude koji ih vode”, savest je prevagnula i maltene preko noći Vera je krenula na put ka ishrani koji će pratiti ceo život.
“Prvo sam isključila svo meso iz ishrane i bila jako ponosna na sebe, ali uskoro sam shvatila da nije problem samo u mesu, postepeno sam upoznala i svu surovost mlečne i industije jaja. Bila sam slomljena kada sam shvatila da nejesti meso jeste velika stvar ali da to, ni blizu, nije dovoljno da bi se patnja životinja prekinula. Iako do tada nikada nisam čula za vegane prestala sam da konzumiram produkte životinja kao što su mleko i jaja. Postala sam vegan”, objašnjava Vera.
Šta vegani ne rade
Biti vegan, pojašnjava ona, nije stvar samo onoga što imaš na meniju već i u svakodnevnom ponašanju.
“Veganstvo je način života kojim se ne podržava bilo koji vid iskorišćavanja životinja (za ishranu, odeću, zabavu ljudi i sl.), koliko god je u praksi to moguće. Želela bih da stavim naglasak na ovo “koliko je to u praksi moguće” jer povremeno čitam komentare da vegani ne bi trebalo da hodaju da ne bi slučajno zgazili neku bubu ili da ne bi trebalo da se leče jer se lekovi (još uvek) testiraju na životinjama. Naravno da ovo nema nikakve logike jer su to izgovori ljudi koji ne žele da se menjaju na bolje”, kaže ona.
Vegani ne jedu meso, ali ne jedu ni med, jaja ili sir, ne nose krzno, ne spavaju na jastuku od perja, ne jašu konje, ne plivaju sa delfinima. Ne rade, dakle, ništa što zloupotrebljava životinje na bilo koji način.
Posle nekoliko meseci primetila sam promene u telu
“Od kada sam ga poslednji put jela, više nikada ga nisam okusila, niti sam požela da ga probam ponovo – dakle, odluka je bila prava. Zapravo, sada mi meso neprijatno miriše. Više volim miris veganske sarme, podvarka ili mafina od čokolade", priča Vera.
Benefiti po zdravlje i izgled, koji uopšte nisu zanemarivi, stigli su posle nekoliko meseci, tvrdi.
"Ceo život sam bila blago malokrvna, sada mi se krvna slika osetno popravila. Simptomi PMS-a su praktično nestali, što je i logično jer meso i mleko imaju visoke doze životinjskih hormona, koje ja sada ne unosim u svoj organizam. I bolje sam raspoložena, što je takođe logično jer prilikom ubijanja, životinje osobađaju hormon stresa... Imam više energije, alergije su mi se znatno ublažile, bolje izgledam i ono što je veoma važno: potpuno sam zdrava. Jedna od najčešćiš stvari koja mi se dešava je to da mi ljudi ne veruju da stvarno imam 45 godina. Ranije sam izgledala starije i čak u tinejdžerskim danima mi nisu tražili ličnu kartu da bih dokazala svoje godište. E, pa sada je traže jer misle da ih lažem i da sam mlađa nego što jesam”, prepričava Beograđanka.
Je l' ti znaju tvoji da si vegan
Veganstvo kao način ishrane i života je toliko suprotno navikama ljudi na Balkanu da se u popularnoj kulturi upotrebljava kao primer neke neshvatljive različitosti, dok je skoro nezamislivo objasniti familiji pod svadbenom šatrom da ti, eto, ne jedeš pečenje. Ni malo. Ni mrvicu, čak ni delić krtine.
Najveći problem sam imala sa mamom. Ona uopšte nije bila srećna zbog cele situacije, i iako mi do tada nije kuvala, počela je malo, po malo, da mi donosi hranu bez mesa – da bi bila sigurna da njeno dete, a tada sam imala 38 godina neće da umre od gladi. Vremenom je i sama shvatila da vegetarijanska, a kasnije i veganska ishrana zdrava i da pruža puno mogućnosti. Sada je i ona vegetarijanac, koji jako retko jede jaja i pije kravlje mleko”, iskrena je Vera.
Ako se sve izbaci, šta jedu vegani?
“Nisam imala nikakvu potrebu za mesom ali se pojavio drugi problem. Uobičajena srpska ishrana je zapravo veoma jednolična jer se uglavnom svodi na meso spremljeno na nekoliko načina, uz neki prilog (krompir, pirinač, sos...) i salatu, eventulno neko kuvano jelo sa mesom. Kada se takvom obroku oduzme glavni sastojak (meso), realno ne ostaje mnogo, a ja nisam mogla da živim na salati, krompiru ili samo na povrću. Prvih dana sam kuvala nekoliko standardnih jela ali bez mesa (boranija, pasulj, grašak…) i onda sam shvatila da sam gladna i da tako neće ići, pogotovo što ja stvarno volim da jedem.
Tada sam počela da istražujem po Fejsbuku i po internetu, tražila sam recepte i povezivala sam se sa drugim ljudima koji ne jedu meso, pa je sve lagano došlo na svoje.
Ranije mi se ishrana bazirala na, možda, 20 osnovnih namirnica, spremljenih na različite načine, a sada jedem hranu koju nikada nisam ranije. Zapravo, u vreme dok sam bila svaštojed, za dosta hrane koju sada jedem nisam ni čula. Ishrana mi je sada neuporedivo bogatija i raznovrsnija”, iskrena je žena.
Koliko košta biti vegan?
“Suprotno od ustaljenog mišljenja, veganstvo je jeftinije od ishrane koja uključuje životinjske namirnice. Kada se uporedi količina nutrienata koja se dobija iz biljnih namirnica, sa količinom iz životinjskih, rezultat je na strani biljnih. Naravno, postoje biljne namirnice koje su skuplje od životinjskih zamena, kao što su kupovna biljna mleka ali kada ih sami pravite, onda su višestuko jeftinija od kravljeg.
Takođe, u toj računici treba obratiti pažnju na još neke stvari. Na primer, biljnom ishranom koja će poboljšati zdravlje, se štedi na lekovima koje bi inače plaćali i ne gubi se vreme čekajući kod lekara. Samim tim, čovek ima više vremena, više energije i više para za stvari koje su mu bitne: za sebe, za porodicu, ljubimce i u krajnjem slučaju, ima više vremena i više snage da bolje radi svoj posao i time i više zaradi.
Kurir.rs/Blic/N.G/Foto Shutterstock/Printscreen/Facebook