Pevač narodne muzike Đorđe Želčeski preminuo je u 82. godini. Đole je bio beskrajno talentovan, možda je bio jedini u diskografsko-estradnom svetu sa četiri diplome: muzička škola (radio pevač i svirač nekoliko instrumenata), srednja medicinska škola (sanitarni tehničar i laborant), viša pedagoška škola (pedagog) i PMF (nastavnik hemije).
Rano je shvatio, još kao solista Radio Skoplja, da za narodnjake koje nosi u genima ne treba nikakva škola.
Iza njega je ostala njegova supruga koja mu je bila, sem životna saputnica vise od 60 godina, i duetska partnerka.
Fatalni susret se zbio 1959. na Partizanskim vodama na Zlatiboru. Po želji maršala Tita održana je smotra folkloraca iz cele Jugoslavije. Skoplje je kao svoje predstavnike poslalo KUD "Orce Nikolov", u kome je nastupala i Kevser Selimova, njegova supruga. Đorđi je bio afirmisani solista Radio Skoplja, tom prilikom je nastupio i kao pevač i kao konferansije. Na prvi pogled se zaljubio u sedam godina mlađu plavokosu lepoticu krupnih zelenih očiju. Planula je ljubav, počeli su i da pevaju i snimaju u duetu, pronoseći slavu makedonske pesme na svim meridijanima.
Keti i Đole su besprekorno sinhronizovani i u muzici i u ljubavi. Pevali su i kad ćute, sporazumevaju se i kad ne govore. 60 godina se nose i podnose. Reče Đole pre nekoliko godina u mojoj emisiji: "Bili smo momak i devojka, pa muž i žena. Zadnjih godina smo kao brat i sestra, sad smo kao sestre."
Đorđe Želčeski govorio je za sebe i porodicu da su Makedonci iz Beograda. Keti i Đole doselili su se iz Makedonije u srpsku prestonicu, na Dorćol, polovinom prošlog veka. "Kad je Jugoslavija počela da se raspada, neki ljudi iz branše su nas provocirali, vređali, pitali kad ćemo kući. Ni Keti ni ja nikada nismo uzvratili, iako su se neki od njih iz bratskih republika stigli u Beograd pred sam rat, u opancima ili kondurama, a onda obuli šimi cipele", rekao je jednom prilikom Đorđe.
Kurir.rs