Dugo čuvana tajna - Samo je želeo da igra u Kupu šampiona, da su crveno-beli bili te godine prvaci, otišao bi sigurno tamo, ali je trijumfovala Cibona, priča za Kurir Biserka Petrović.
Dražena Petrovića, neprežaljenog košarkaškog Mocarta, pet sekundi je delilo od prelaska u Crvenu zvezdu.
Zapravo, legendarnog Šibenčanina je u dolasku na Kališ 1984. „sprečio“ tadašnji krilni centar Cibone Mihovil Nakić, koji je u finišu majstorice prvenstva Jugoslavije sa Zvezdom pogodio poluhorog vredan titule. A Dražen je, kaže u nastavku ispovesti Kuriru njegova majka Biserka, imao samo jedan cilj - da igra u klubu koji će nastupati u tadašnjem Kupu šampiona. Da je Nakić promašio, jugoslovenska košarka narednih godina imala bi potpuno drugačiji tok.
- To je istina. On je imao čvrstu nameru da igra u najjačem evropskom takmčenju. Da je te godine Zvezda osvojila titulu, on bi otišao tamo, da je Partizan bio prvi, igrao bi u Partizanu. Samo je hteo da ode korak dalje. Dražen je svoj put bio zacrtao, kao da je osećao da će njegovo vreme na zemlji biti kratko. I nikad nije tražio naše mišljenje ili bratovljevo. Saslušao bi nas, ali je odluke donosio sam - rekla nam je Biserka.
Kad ste kod njega primetili talenat za košarku? Stariji brat Aco je već bio igrao...
- Aco je igrao i bio je veoma dobar, uveo je Šibenku iz hrvatske u Drugu ligu. Dražen je uvek hvatao njegove konce, uzeo bi Acinu torbu da ide s njim na trening. Zapravo je bio maskota dvorane u Šibeniku. Ako nije bilo dečaka, trenirao bi sa devojčicama. Ma, bio je kao curica. Tih, nije mnogo pričao. Čak su me upozoravali da moram s njim više da komuniciram. Kasnije sam shvatila da je on zapravo više razmišljao i da je bio jedna vrsta genija. Njemu nije bila potrebna statistika, Dražen je posle utakmice sve već imao u glavi, koliko je dao koševa, koliko promašaja i ostalog... To je bilo čudesno.
Kakav je bio rivalitet između braće kada je Dražen stasao?
- Pa do krvi uvek! Aco je njega zvao „kamenko“ zato što je u početku imao takav šut. Dražen bi znao da kaže: „Pokazaće njemu ‚kamenko‘ kako se radi i igra.“ A bio je veliki radnik. Zapravo, pokupio je sve najbolje osobine od svih i nikada ga nije trebalo terati da trenira. On je sam sebi postavio ciljeve i ništa nije moglo da ga poremeti.
Pa tako je sa nešto više od 17 godina vodio Šibenku do titule šampiona Jugoslavije, koja je kasnije poništena. Kako ste vi sve to preživeli?
- Pa kako... Sve krene iz ljubavi, a kada pređe u profesionalizam, onda treba da staneš iza svog deteta. Suprug zbog teškog posla nije mogao toliko, pa sam ja bila isturena. Mi smo zapravo hteli da obojica budu muzičari. Aco je svirao klarinet, a Dražen gitaru. I jednom kada sam došla u muzičku školu, kažu mi tamo: „Aco više ne dolazi, on vam je prešao na košarku.“ Klarinet je inače bio od Arsena Dedića, a Aco se kasnije pravdao kako ne želi da svira po sahranama. Dražen je voleo muziku i da svira, ali nije voleo solfeđo. Znao je da iz gitare izvuče jednu žicu i dok profesor to naštimuje, prođe pola sata i Dražen srećan... Ta gitara se sada nalazi u našem muzeju u Šibeniku.
Da li je tačno da vam je rekao da nema nameru da ponovo igra finalni meč s Bosnom i da je za njega Šibenka šampion?
- Baš tako je rekao. Svi su ga poslušali i niko nije hteo da putuje u Novi Sad. Tako je Bosna za zelenim stolom proglašena šampionom Jugoslavije - između ostalog je istakla Biserka Petrović prilikom naše posete muzeju legendarnog košarkaša.
Kurir / Predrag Gajić
Foto: Nemanja Nikolić
POGLEDAJTE BONUS VIDEO: