BEOGRAD - On je rođen u Keniji, ali duže od pola veka živi u Srbiji i zato je Stiv Hanington ustvari - Steva Šumadinac. U Beograd je došao 1965. godine, tu je završio srednju Medicinsku školu, a potom upisao psihologiju.
Ovaj stranac osamdesetih godina postao je jedan od najpoznatijih Jugoslovena, svojom čuvenom rečenicom “Mače, idem kod Kluza”, a danas svesrdno radi na širenju srpsko-kenijskog prijateljstva.
“Srbi su zaista poseban, nebeski narod. Ovde su me dočekali kao rod rođeni. Beograd nikad nije izgubio svoj duh i to je moj omiljeni grad.
Uvek mu se rado vraćam jer najlepše trenutke života doživeo sam ovde i zato želim svojim sunarodnicima da pokažem koliko je Srbija prelepa zemlja, a vaš narod izuzetan”, kaže Steva Šumadinac za RINU i otkriva kako je dobio svoj nadimak.
“Za vreme studiranja imao sam puno prijatelja iz cele Srbije, i često sam sa njima odlazio u Šumadiju, tamo sam bio omiljeni gost i tako sam dobio ovo pravo srpsko ime, ali i nadimak”, rekao je kroz osmeh ovaj najveći Srbin među Kenijcima.
Svirao je gitaru sa našim najvećim zvezdama, Zdravkom Čolićem i Lepom Brenom, a i sam peva na srpskom i svahili jeziku. Cilj mu je ipak da srpski narod upozna sa lepotama svoje rodne zemlje i da se vidi kako su ta dva naroda toliko daleka, a toliko slična po svojoj ljubaznosti i gostoprimstvu.
“U Najrobiju u centru grada postoji nacionalni park i samo korak vas deli od divlje, surove prirode. Srbi još uvek nisu dovoljno upoznati sa svim lepotama Kenije i safarija, a nadam se da će se to vremenom promeniti. Godišnje samo oko 1.000 ljudi sa ovih prostora poseti našu zemlju”, priča Stiv.
(Kurir.rs/RINA)