U Palati pravde u Beogradu danas je nastavljeno suđenje Neđeljku Đuroviću za ubistvo studenta Miloša Mileusnića u januaru prošle godine.
U sudnici je danas u publici bila i majka optuženog, koja mu je sve vreme slala poljupce, čak i dok je iznosio odbranu. On se iznenadio kad ju je video,a u sudnici je bilo i dosta Miloševih prijatelja
Đurović je izneo svoju odbranu pred sudijom, napominjući da je prvu izjavu pred tužilaštvom dao iz straha i da ona nije tačna. Podsećamo, Đurović je tada, navodno, priznao ubistvo studenta Miloša Mileusnića.
- U tužilaštvu sam iz straha dao drugačiju izjavu, zato danas dajem drugu. Ostao sam pri tome da Miloša Mileusnića nisam video nikad, osim na slici. U petak sam došao iz Požarevca gde živim, u stan mog oca. Vikendom sam dolazio u Beograd da bih malo odmorio glavu. To veče sam sedeo u tom stanu, ne znam da li su mi bili neki prijatelji, ne sećam se. Nisam mogao da zaspim, oko 4 sata sam odlučio da izađem da prošetam, pošto je bilo lepo vreme (padao je sneg). Izašao sam da kupim cigarete i da prošetam do Poštanske štedionice. Krenuo sam iz Banjske ulice, ušao u Vojvode Brane i skrenuo u Ruzveltovoj. Bio sam u patikama i već se iznervirao jer mi je upadao sneg - ovim rečima je počeo svoju odbranu Đurović i dodao:
- Kada sam došao na ugao Ruzveltove, video sam jednog dečka kako halapljivo jede, zagledao se u njega, a on se okrenuo ka meni i rekao mi: "Šta gledaš, majmune". Ja sam tad malo ustuknuo unazad, pao i tom prilikom se povredio na ključeve koje sam držao u ruci. Nesvestan da imam povređenu ruku, ulazim u prodavnicu i kupujem cigarete. Tek kasnije sam saznao da sam prodavačici dao novčanicu natopljenu krvlju. Kada sam zapalio cigaretu, video sam da mi sa ruke curi krv.
- Krenuo sam dalje i pošto mi je krvarila ruka, rešio sam da uđem u pivnicu da operem ruku, ali tamo nije bilo nikog. Ušao sam zato u Poštansku štedionicu, radnik obezbeđenja me pustio. Ali kada je video da mi krvari ruka, bio je protiv toga da uđem. Počeli smo da se rvemo, i tada sam shvatio da sam ušao negde gde nije trebalo, ali sam bez obzira na to krenuo uz stepenice. Došao je još jedan radnik, a mene je policija uhapsila i odvela u Policijsku upravu Palilula. Tamo su me držali dva sata, a onda su me pustili. Nisam hteo da se vratim u stan, otišao sam kod tetke i teče da pričuvam njihovu decu jer je teča trebalo da ide kod lekara. Posle toga sam otišao na Cvetni trg i popio piće. Kada sam se oko pola 4 vratio u stan u Banjskoj ulici, policija me sačekala i uhapsila.
Na sebi sam te noći kada sam šetao imao belu jaknu sa fluorescetnim prelivima. Na pitanje da li je tokom šetnje prolazio Ulicom Dimitrija Tucovića, Đurović je rekao da nije. Tužilac je odgovorio da postoje snimci osobe koja odgovara njegovom izgledu, ali je Đurović rekao da ti snimci mogu da potiču samo iz drugog perioda.
- Poslednji put sam prošao kroz Dimitrija Tucovića kada sam išao da kupim pelinkovac, a to je bilo dan pre kritičnog događaja. Kupio sam ga u marketu blizu stana, koji radi 24 sata. Nikoga nisam sreo.
Na pitanje šta kaže na to što je na jakni ubijenog Miloša pronađen njegov DNK, Đurović je odgovorio:
- Držali su me u stanici i nekoliko puta su mi menjali garderobu. Svlačili me, 10 minuta sam bio go, u jednom trenutku su mi bacili jednu jaknu, ja sam je pogledao i policajcu sam rekao da to nije moja jakna. To je isti policajac koji me tukao dok mi nije pošla krv iz nosa. Jakna je bila crna, a ja nemam crnu jaknu. Nisam primetio na njoj tragove krvi, ali je bila ofucana.
Tužilac je potom pitao Đurovića da li poseduje set noževa u stanu, a on je odgovorio potvrdno.
- Da, imam sečivo od 32 cm koliko je i sečivo sa kojim je ubijen Miloš Mileusnić. Ja ne znam da je taj nož ponađen u stanu, ali znam da mi je cimer iz ćelije rekao kada je gledao papire: "Pa, tebi nisu našli nož". Jedan moj nož je zelen, jedan je plav, a ovaj najveći je žut. Ne sećam se da sam potpisao potvrdu za taj nož, ali jesam potpisao dosta papira. Ja sam nož kakav imam u stanu video kad su me policajci odveli da se slikam sa nožem. Kada sam ga uhvatio, oni su mi rekli "ne, ne, samo pokaži na njega". Nisam primetio nikakve tragove krvi na nožu jer je bio mrak.
Tužilac je potom rekao Đuroviću da postoji snimak iz Dimitrija Tucovića na kom se vidi osoba koja nosi jaknu kakvu je on opisao da je te noći imao na sebi. Ta osoba je, držala nož i u jednom trenutku sečivo okrenula uz ruku.
- To nisam ja - rekao je optuženi.
Danas su svedočili i brat i sestra, Aleksa Obradović i Jelisaveta Obradović, koji su s prozora svoje zgrade videli lice u beloj jakni iznad osobe koja je u tamnoj jakni.
- Ostajem pri svemu što sam rekao u tužilaštvu. Na prepoznavanje lica nisam išao, ali ni sad ne mogu da tvrdim da je ovo lice ubilo Mileusnića. On je sad ošišan, a tad je bio mrak. Da je ostao sa tom kosom, sigurno bih ga prepoznao. Pošto je sada ošišan ne mogu da kažem da je to ta osoba koja je bila u dvorištu. To lice koje je bilo u beloj jakni bilo iznad osobe u tamnoj jakni, otišlo je sa rukama u džepovima iz dvorišta - rekao je Aleksa.
Nakon što je Aleksa završio svedočenje i seo u drugi red sudnice, Neđeljko je počeo da ga gleda i nesto mu mrmljao. Aleksa se iznervirao i nešto šapnuo cimeru ubijenog Miloša, na šta je odreagovala Neđeljkova majka.
Ona je, naime, tražila reč od suda, i potom rekla: Sudija, molim vas, ovaj dečko preti da će sve da nas satre.
Aleksina sestra rekla je da je videla momka u beloj jakni kako drži drugo lice, ali nije mogla da kaže kako jer su se oni konstantno pomerali. Drvo joj je zaklanjalo jasan pogled.
- Više pažnje sam poklanjala osobi u tamnoj jakni jer je on zapomagao. Nisam išla na prepoznavanje lica i ne mogu da potvrdim da je ovde prisutno lice to koje sam te noći videla u beloj jakni.
Pred sudom govorio i otac pokojnog Miloša Mileusnića, Goran Mileusnić.
- Miloš je rođen 17. juna, bili smo presrećni kad je izašao uz porodilišta, naše dete je bilo predivno. Sve je bilo super dok nije došao da studira u Beograd. To je bilo dete ljubavi, hranjen je i negovan ljubavlju, a onda je ubijen kao pas na hladnom pločniku. Ovo suđenje je za mene veoma teška stvar. Njemu treba da se sudi za četvorostruko ubistvo jer je ubistvom Miloša ubijena i moja supruga. Ubijena je i moja ćerka. Ubijen sam i ja - rekao je Goran.
Pripremno ročište održano je 21. januara 2020. godine i njemu je prisustvovao Milošev otac, Goran Mileusnić. On je tada za medije rekao se osetio jadno i bedno kada je video ubicu svoga sina. Takođe, kazao je i da ga je Đurović u jednom trenutku pogledao pogledom koji pita: "Šta je? Šta je bilo?", te i da u njemu nema trunke kajanja.
Podsećamo, nakon noći navodno provedene na društvenim mrežama, osumnjičeni Neđeljko Đurović, nezadovoljan svojim životom, rano ujutro izašao je na ulicu i nožem nasmrt izbo Miloša, koga je tad prvi put video. Ubistvo se dogodilo na Zvezdari, u Ulici Dimitrija Tucovića.
Nesrećnog Miloša je izbo nožem i pobegao, a uhapšen je ubrzo jer je po gradu pravio incidente. Snimci kamera koji su pregledani pokazali su da je reč o istom mladiću koji je ubio Mileusnića.
Neđeljko Đurović je prvobitno u policiji nakon hapšenja navodno priznao sve, ali je dan kasnije sve negirao.
Sledeće ročište zakazano je za 1. april.
(Kurir.rs/Telegraf.rs, Lj. R.)