Vojislav Lazović na osnovu rada u državnim preduzećima i iskustva primenjenim u 47 šumadijskih sela piše priručnik za rad u poljoprivredi.
Uzgajanje povrća u plastenicima i staklenicima, farme svinja i živine, gajenje pšenice i kukuruza može biti vrlo isplativo, smatra Vojislav Lazović iz Kragujevca nekadašnji šef ekonomije u državnom zavodu za odrasle “Male pčelice” u Kragujevac koje je rezultiralo ogromnom uštedom u državnom budžetu. Na tim temeljima danas Zavod proizvodi hranu za 1.200 ljudi, a promenom zakona mogao bi da izađe i na tržište.
- Kada smo krenuli, kako volim da kažem krenuli smo sa ledine, sa traktorima kojima su točkovi bili rasklimani i došli do toga da na nekoliko hektara sami zasadimo pšenicu i kukuruz, obnovimo farme svinja i kokošaka, da podignemo plastenike i staklenike. Sve je stvar iskorišćavanja resursa i postavljanja strategije u kojoj sve što je planirano podupire plasman. Sve srodna državna preduzeća mogu da primene ovaj način rada- kaže Vojislav Lazović, nekadašnji šef ekonomije u državnom Zavodu za odrasle “Male Pčelice”, gde danas zaposleni i štićenici godišnje proizvode oko 120 tona mesa, 400.000 jaja, milion vekni hleba, na stotine kilograma povrća.
Ako bi se bavili preciznim ciframa, kaže Lazović, dobar pokazatelj je činjenica „da je samo u prvih osam meseci prošle godine proizvedeno sledeće: svinje u tovu 10.000 kilograma, junad u tovu 8.000 kg, ovce u tovu tri hiljade kg, tovni pilici 15.000 kg, koke nosilje tri hiljade kilograma. Ako se tome doda i 20 hiljada kilograma pilećeg mesa, četiri tone junećeg, i 20 tona svinjskog mesa dolazi se do respektabilnih rezultata. Zaključno sa 1. septembrom 2019 , ukupno je proizvedeno oko 83 tone mesa za ishranu korisnika. Pored toga na farmama Zavoda za odrasle proizvedeno je i 247.710 komada jaja, određene količine paradajza, krastavca, paprika, spanaća , salate, mladog luka, pčenice, tritikala… Svoja isukustva Lazović prenosi i u 47 šumadijskih sela zaejdno sa timom stručnjaka za poljoprivredu.
- Uz pomoć države i zemljoradničkih zadruga koje bi preuzele obavezu plasmana proizvoda na selima se može pokrenuti održiva proizvodnja u raznim segmentima uzgajanja životinja, povrća, voćarstva, cvećarstva… U tim mini regijama za svaku kulturu u zavisnosti od zemljišta i infrastrukture primenila bi se proizvodnja određene kulture. Ovako svako proizvodi sve, a to je ekonomski neizdrživo- kaže Lazović.
D.A.