Reprezentacija Mađarske bi, bar na papiru gledano, trebalo da bude najslabiji rival Srbiji u Ligi nacija.
Mađarski fudbal je dugo bio u kanalu. Od nekada slavne "lake konjice" predvođene legendarnim Ferencom Puškašem nije ostala ni senka.
Mađarska je trostruki olimpijski prvak (1952, 1964. i 1968), ima i još po jedno srebro i bronzu sa Igara 1972. i 1960, svetski vicešampion je bila 1938. i 1954, na evropskim prvenstvima ima dva polufinala (1964. i 1972), ali je onda decenijama nije bilo nigde na fudbalskoj mapi.
A onda su se Mađari 2016. pojavili na Evropskom prvenstvu u Francuskoj, što im je bilo prvo učešće na velikim takmičenjima još od Mundijala u Meksiku 1986. Na EVRO 2016 stigli su do osmine finala.
Međutim, nije ih bilo na SP 2018, a kao i Srbiaj učestvovaće u baražu za EP ove godine.
Mađarska je bila nadomak plasmana na evropsku kontinentalnu scenu, ali je porazom u Velsu propustila svoju šansu kroz kvalifikacije.
Ipak, naši severni susedi imaće još jednu šansu kroz plej-of u kojem će se prvo sastati sa Bugarima, a potom i sa pobednikom meča Island - Rumunija ukoliko uđu u finale.
U premijernom izdanju Lige nacija u trećoj ligi, u kojoj se takmičila i Srbija, zauzeli su drugo mesto u grupi, iza Finske.
Selektor Mađarske je Italijan Marko Rosi, a u sastavu nema mnogo poznatih imena. Kapiten Balaš Džudžak sa 108 nastupa za reprezentaciju svakako je najzvučnije ime. Pomenimo i napadača Majnca Adama Šalaja i golmana Lajpciga Petera Gulašija.
Nama su Mađari ostali u lepom sećanju, zbog baraža za odlazak na Svetsko prvenstvo 1998. u Francuskoj.
Tada je reprezentacija Jugoslavije u oba meča demolirala Mađarsku - 7:1 u Budimpešti i 5:0 u Beogradu, i plasirala se na Mundijal.
(Kurir sport)