Bugarska ima 259 kilometara dugu granicu prema Turskoj, pri tome je i zemlja-članica Evropske unije, ali novi izbeglički talas tu zemlju za sada zaobilazi i za to postoji više razloga.
Oktobar 2019. Jedna nemačka delegacija je u poseti bugarskom premijeru Bojku Borisovom. Gosti iz Nemačke su bili prilično iznenađeni kad je Borisov lično podigao slušalicu nakon što mu je zazvonio telefon i čak uključio razglas.
"Gospodine Borisov, na turskoj granici je sve mirno", izveštava jedan dežurni službenik pogranične policije.
"Svakog dana u 9 sati dobijam izveštaj s granice", objašnjava Borisov svojim gostima.
"Pa ja moram da štitim naše EU-granice. Tu čekaju milioni izbeglica koji žele doći u Evropu", dodaje premijer. Onda priča o svojim dugogodišnjim i ne uvek jednostavnom odnosima s turskim predsednikom Erdoganom.
U tom odnosu Borisov igra ulogu dobrog komšije, nekoga ko je jedini evropski šef vlade koji koliko-toliko može normalno da komunicira s Erdoganom i koji je u stanju da održi izbeglički pakt u interesu EU, piše "Dojče vele"
Borisov i Erdogan – "muško prijateljstvo"
Pet meseci kasnije taj pakt je pred raspadom. Hiljade izbeglica pokušavaju da iz Turske pređu u Grčku. Ali na tursko-bugarskoj granici i dalje je sve mirno. Zašto je to tako?
Odgovor na to pitanje je složen. Svakako da tu određenu ulogu igra "muško prijateljstvo" Borisova i Erdogana. Njih dvojca se poznaju još iz vremena kada su bili gradonačelnici – Sofije i Istanbula. O tom vremenu Borisov kaže: "Tajip je dobar tip, mi smo čak zajedno igrali fudbal."
Za Borisova odnosi s velikim susedom na jugu imaju veliko značenje. Najvažnije je da Turska "ne otvori branu", kako to Borisov često formuliše svojoj domaćoj publici. Ta taktika očigledno je uspešna: bugarski mediji javljaju da turske vlasti izbeglice namerno usmeravaju u pravcu Grčke, a ne Bugarske, piše Dojče vele.
Bugarski graničari na lošem glasu
No bugarski mediji izveštavaju o još jednom razlogu za mir na granici. Među migrantima Bugarska naime uživa veoma loš glas kao tranzitna zemlja na putu prema zapadu. Mnogo je izveštaja o tome da policija maltretira i tuče izbeglice koje su ilegalno prešle granicu, da pljačka i šikanira, da ih samozvane "građanske straže" hapse i tuku.
U jednom intervjuu za televiziju bTV prošlog vikenda, jedan čovek iz Avganistana, koji se predstavio kao Mohamed, izjavio je: "Mnogi moji prijatelji koji su otišli u Evropu, su upozorili: Ne idi preko Bugarske, tamo su brutalni! Policija tuče, kazne su velike!"
Većina stanovnika u Bugarskoj ima izrazito negativan stav prema muslimanskim migrantima. U javnom prostoru su u opticaju ne samo otvoreno rasistički stavovi, već i najneverovatnije teorije zavere o tome da dramatičan odlazak hrišćanskog stanovništva otvara prostor za masovno naseljavanje muslimana. "Preseljenje naroda kojim upravlja Džordž Soros" se stalno ističe kao velika opasnost za zemlju. Migranti su u Bugarskoj nepoželjni.
Pritom je Bugarska za njih samo tranzitna zemlja. S obzirom na to da ona nije članica Šengenskog sporazuma, već samo članica EU, Bugarska za migrante nije toliko atraktivna kao Grčka. A osim toga, i ruta kroz tu zemlju je duža. Stoga su izbeglički centri tamo poluprazni, a neki izveštaji govore da ako neko i dođe, taj brzo biva propušten do granice sa Srbijom.
Borisov kao posrednik s Turskom?
To bi tako trebalo i da ostane, jasna je poruka bugarskog premijera domaćoj javnosti. A takvu poruku on šalje i svojoj posetom Erdoganu u ponedeljak. Borisov, međutim, ima veće ambicije. On se nada da bi kao posrednik i pomiritelj između EU i Ankare mogao da računa s nekim protivuslugama. Borisov je to tokom posete nemačke delegacije u oktobru sasvim neuvijeno izjavio: "Ja štitim naše granice, pa bi zato Bugarska trebalo da bude primljena u Šengen i u evrozonu."
Od početka nove izbegličke krize, Borisov je prvi evropski premijer koji se susreće s Erdoganom.
Kurir.rs/Dojče vele
Foto: Profimedia