Svetski dan borbe protiv gojaznosti obeležava se 4. marta a prognoze stručnjaka i udruženja širom sveta nisu ohrabrujuće. Trenutno, prema dostupnim podacima, na svetu ima 650 miliona gojaznih osoba, a svi trendovi govore da će ih biti još i više. Ova crna statistika nije zaobišla ni Srbiju, a u sklopu ovog datuma, donosimo vam priču Marije Maran Noćajac (30), Novosađanke koja je rešila da stane u kraj svom višku kilograma.
Marija je po obrazovanju ekonomista, a ove godine planira da se usmeri na marketing. Trenutno je zaposlena u jednom novosadskom privatnom vrtiću kao servirka, ali je radila i mnogo drugih poslova: od rada u pekari do kancelarijskih poslova jedne Opštinske uprave. Pored toga, vodi i svoje privatne poslove, ali sva njena znanja i veštine padale su u drugi plan pred kilogramima sa kojima se dugo borila.
PRVE DIJETE - Ja sam oduvek bila bucka, no moja prava borba sa kilogramima kreće u periodu puberteta kada su kilogrami počeli da mi stvaraju prve probleme, sukobe sa okolinom i slično. Sa nekih 16 godina krenula sam sa prvom dijetom, bila je u pitanju "kupus dijeta". Tako je krenuo krug deset dole, petnaest gore i tako neprestano. Nisam shvatala ozbiljno svoju prekomernu gojaznost sve do 2015. godine kada sam zbog nje prvi put hospitalizovana jer su mi otkazala pluća. Nakon te hospitalizacije više nisam bila ista - kaže Marija.
Kako kaže, dotle je bila okretna i nije shvatala ozbiljno svoj problem. I danas, nakon što je skinula dosta kilograma, kaže da ima problem sa svim fizičkim aktivnostima koje je dovedu do ubrzanog rada srca jer joj stvaraju napade gušenja. Međutim, kako brojka na vagi opada, tako opada i broj tih napada.
"Ja još volim da se našalim da od velikog stomaka ne mogu da vežem pertlu, a sa pojasom u kolima vodim svakodnevni rat", dodaje Marija.
Ono što je Mariju dovelo do tolikog viška kilograma jeste zavisnost od hrane koju dugo nije želela da prizna sebi i zbog koje od 2018. godine radi sa psihologom koji joj pomaže da prevaziđe stare šablone ponašanja. Međutim, desila se i druga hospitalizacija 2019. godine gde je konačno shvatila da joj je potrebna velika pomoć i podrška drugih kako bi prevazišla svoj problem. U celoj borbi, kaže, mnogo joj je pomogla hrono ishrana.
Od 159 kilograma polako se bliži dvocifrenom broju na vagi - Moja prva hrono avantura me je odvela u minus od 50 kg, i tada sam krenula sa 142 kg. Međutim, strah od sve te promene, prevelik višak kože, nespremnost u celom tom procesu me je doveo do toga da se nađem u blokadi i da odustanem.
Sigurno jedno dobrih godinu dana sam sebe lagala kako ću se ja očas posla vratiti ponovo zdravim navikama, međutim to je bila laž. Ne da se nisam vratila zdravim navikama, nego sam se ugojila 17kg više nego što je bila moja početna kilaža 2015. godine. Sama ta činjenica je dovoljna da shvatim da sam napravila ozbiljan problem, a kada sam bila suočena sa činjenicom da je moje telo sada pretrpelo ozbiljne posledice odlučila sam da kažem dosta. Potražila sam pomoć psihologa sa kojim radim na mnogim oblastima koje su me dovele do tolikog broja kilograma - kaže Marija koja već 14 meseci ne posustaje u svojim naporima.
Tako je Marija od januara 2019. godine ponovo krenula u hrono avanturu. Početna brojka na vagi bila je 159.2 kilograma. Do sada, izgubila je 57 i polako ali sigurno približava se dvocifrenom broju na vagi, a konačni cilj joj je 65 kilograma.
- Uživam u hrono ishrani, jer ne odgovoara samo mom telu nego i mojoj psihi. Nikad nisam gladna, a obroci su takvi da i ne možete biti gladni. Mnogi je gledaju kao komplikovanu i monotonu ishranu, ali ja se ne slažem sa njima. Potrebno je samo da usvojite nekoliko osnovnih principa i tako ih implementirate u svoje svakodnevne obaveze - kaže Marija.
ZAVISNOST OD HRANE - Ako govorimo o zavisnosti od hrane kod gojaznih osoba, svaka osoba koja sebi dozvoli da pređe 120 kg ima ozbiljan problem sa hranom i tu bi moralo da se upale prve lampice.
Meni je to bilo najteže da prihvatim, jer to uopšte nisam posmatrala kao nešto što može da te dovede do zavisnosti, međutim kada sam počela da radim sa psihologom prva stvar sa kojim sam morala da se suočim jeste bila ta istina: Ja sam osoba koja zloupotrebljava hranu pokrivajući njom mnogo dublje psihološke probleme.
A zavisnost od hrane, primećuje Marija, posebno je problematična iz dva razloga:
- Hranu moramo da jedemo da bismo preživeli, a hrana je legalna i niko ne kontroliše vaš dnevni unos hrane.
- Zloupotreba hrane koja stvara zavisnost ne mora da se ogleda u višku kilograma, iako je to uvek prvi pokazatelj da imate toksičan odnos prema njoj.
Mariji je, pored psihologa, mnogo pomogao i suprug, koji joj je velika podrška i motivacija i koji joj ni u najgorim danima nije dozvoljavao da klone. Uvek je, kaže, stajao uz nju, naučio hrono recepte i često joj unapred spremi obroke.
Marija o svojim iskustvima sprema i knjigu gde će posebnu pažnju posvetiti upravo zavisnosti od hrane. U međuvremenu, vodi i svoj blog o hrono ishrani, aktivna je i na Fejsbuku i na Instagramu.
Kurir.rs/Žena,rs/T.G.