Tropske šume čiste manje ugljen dioksida iz vazduha, smanjujući njihovu sposobnost da deluju kao „rezervoar ugljenika“ i približaju se mogućnosti ubrzanog klimatskog raspada.
Amazon bi se mogao pretvoriti u izvor ugljenika u atmosferi, umesto u jedan od najvećih apsorbera gasa već naredne decenije, zbog štete koju su napravili šumari i interesi poljoprivrede i uticaja klimatske krize, tvrdi novo istraživanje.
Ako se to dogodi, propadanje klime verovatno će postati mnogo ozbiljniji problem, a svet će morati mnogo brže da se smanji na aktivnostima stvaranja ugljenika kako bi suzbio gubitak njegovog prečišćavanja.
„Otkrili smo da je jedan od zabrinjavajućih uticaja klimatskih promena već započeo“, rekao je Sajmon Luis, profesor geografske škole na Univerzitetu Lids, jedan od starijih autora istraživanja. "Ovo je decenijama ispred čak i najpesimističnijih klimatskih modela."
U poslednje tri decenije, količina ugljenika apsorbovana od netaknutih tropskih šuma na svetu je opala, pokazalo je istraživanje skoro 100 naučnih institucija. One sada uzimaju trećinu manje ugljenika nego 1990-ih, usled uticaja viših temperatura, suša i krčenja šuma. Taj će se trend verovatno nastaviti, jer šume dolaze pod sve većom pretnjom od klimatskih promena i eksploatacije. Prema rečima Luisa, tipična tropska šuma mogla bi postati izvor ugljenika do 2060-ih.
"Ljudi su do sada imali sreće, jer tropske šume uklanjaju mnogo našeg zagađenja, ali to ne mogu nastaviti u nedogled", rekao je za Gardian. „Moramo smanjiti emisiju fosilnih goriva pre nego što globalni ciklus ugljenika počne da deluje protiv nas. Sada je vreme za akciju. "
Na ovogodišnjim UN-ovim pregovorima o klimi, poznatim kao Cop26 i koji će se održati u Glazgovu u novembru, očekuje se da će mnoge zemlje predstaviti planove za postizanje neto nulte emisije do sredine veka. Ali neke bogate zemlje i mnoge kompanije planiraju da smanje svoje emisije kompenzacijom, često očuvanjem, presađivanjem ili uzgojem nove šume.
Ovo istraživanje pokazuje da se oslanjanje na tropske šume malo verovatno može nadoknaditi velikim emisijama. "Mnogo se govori o kompenzaciji, ali realnost je da svaka zemlja i svaki sektor moraju dostići nultu emisije, s tim da je potrebno malobrojne količine preostalih emisija ukloniti iz atmosfere", rekao je Luis. „Upotreba šuma kao kompenzacija je u velikoj meri marketinško sredstvo za kompanije koje pokušavaju da nastave sa poslovanjem kao i obično.“
Unos ugljenika iz atmosfere iz tropskih šuma dosegao je vrhunac tokom devedesetih kada je iz vazduha uklonjeno oko 46 milijardi tona, što je ekvivalent oko 17 odsto emisije ugljen-dioksida iz ljudskih aktivnosti. U poslednjoj deceniji, taj iznos je potonuo na oko 25 milijardi tona, ili samo na 6 odsto svetske emisije.
Razlika je približno ista kao i decenija emisije fosilnih goriva iz Velike Britanije, Nemačke, Francuske i Kanade.
Klimatski naučnici dugo se plaše postojanja „prelaznih tačaka“ u klimatskom sistemu, koje će, kada prođu, osuditi svet na globalno zagrevanje. Poznato je mnogo mehanizama povratnih informacija: na primer, topljenje arktičkog leda ostavlja više mora neotkrivenim, i, pošto je tamnije od reflektirajućeg leda, apsorbuje više toplote, što dovodi do većeg topljenja.
Ovi mehanizmi povratnih informacija imaju potencijal da ubrzaju klimatsku krizu daleko ispred onoga što sugerišu trenutne projekcije. Ako šume počnu da postaju izvori ugljenika, a ne apsorberti, to bi bila snažna pozitivna povratna informacija koja bi dovela do mnogo većeg zagrevanja koje bi bilo teško zaustaviti.
Šume gube sposobnost apsorpcije ugljenika jer drveće umire i presušuje od suše i viših temperatura, ali gubitak šumskog područja od seče, spaljivanja i drugih oblika eksploatacije takođe je vodeći faktor gubitka prerade ugljenika.
Tom Crouter, osnivač Crouter lab-a, koji nije bio uključen u istraživanje, rekao je za Gardian: "Ova analiza pruža zabrinjavajuće dokaze da, uz kontinuirane stope krčenja šuma, stopa izbacivanja ugljenika u tropskim šumama takođe može biti ugrožena povećanjem smrtnosti drveća. Ovo je veoma važna informacija, jer bi kapacitet tropskih šuma za hvatanje antropogenih emisija ugljenika mogao biti ozbiljno narušen. "
Studija, objavljena u sredu u časopisu Nature, pratila je 300.000 stabala tokom 30 godina, pružajući prve velike dokaze o padu unosa ugljenika u tropskim šumama sveta. Istraživači su kombinovali podatke iz dve velike istraživačke mreže posmatranja šuma u Africi i Amazoniji, kao i godina provedenih na putovanjima na udaljena polja, uključujući nedelju dana provedenu u iskopanom kanuu da bi stigli do nacionalnog parka Salonga u problematičnoj Demokratskoj Republici Kongo.
Koristili su aluminijumske eksere da bi označili pojedinačna stabla, izmerili prečnik i procenili visinu svakog drveta unutar 565 komada šume i vraćali se svakih nekoliko godina da bi ponovili postupak. Ovo im je omogućilo da izračunaju ugljenik smešten u drveću koje je preživelo i onima koja su umrla. Otkrili su da je prvo Amazonija bila na udaru, ali da ih afričke šume sada brzo prate. Amazonske šume izložene su višim temperaturama, bržim porastima temperatura i češćim i jačim sušama od afričkih šuma.
Njihova projekcija da će se amazonske šume sredinom 2030-ih pretvoriti u izvor ugljenika zasnovan je na njihovim opažanjima i statističkom modelu i trendovima emisija, temperature i padavina kako bi prognozirale promene u načinu na koji će šume skladištiti ugljen do 2040. godine.
Dag Par, glavni naučnik iz Grinpisa u Velikoj Britaniji, rekao je da bi vlade trebalo da poslušaju nauku i da se snažno obavežu na smanjivanju gasova sa efektom staklene bašte na samitu Cop26, i pristanu na mere zaštite i obnove šuma. "Godinama smo imali naučna upozorenja o prelaznim tačkama u zemaljskom sistemu i oni su u velikoj meri ignorisani od strane donosilaca politika i odluka", rekao je. „Da šume sada naizgled gube sposobnost apsorbiranja zagađenja je alarmantno. Šta nam je još potrebno za buđenje? "
Kurir.rs/Gardian
Foto: Profimedia