Borba predsednika Srbije Aleksandra Vučića za Kosovo i Metohiju bila bi mnogo lakša da Tadić nije doveo Euleks, a umanjio Unmik, da nije uspostavio granicu među
Srbima, da nije priznao albanske diplome i da nije obećao da će prestati da izdaje srpska dokumenta. U vreme Tadića Šiptari su tražili da Srbija pregovara, u vreme Vučića čine sve samo da pregovora ne bude. U vreme Tadića su dobijali nezavisnost, u vreme Vučića je gube. Kada su Šiptari proglasili nezavisnost 2008, Tadić je pobegao u Rumuniju, a naša vojska nije ni pokrenuta. Kada god je Srbima bilo teško, Tadić je ćutao ili se pravio da se ništa ne dešava.