Moj izveštaj s grčkih ostrva: Krijumčari i osoblje agencije za pomoć migrantima rade zajedno, za Kurir piše piše ENDI VILSON, savetnik za bezbednost, specijalista za organizovani kriminal i borbu protiv terorizma, privatni istražitelj, pisac
S akcentom na dobrobit izbeglica koje dolaze s Bliskog istoka, Turske, Severne Afrike, pitanja kriminalaca i terorista među njima se zanemaruju, to je tema o kojoj vlasti u Evropskoj uniji ne vole da razgovaraju. Pored skoro 900.000 registrovanih azilanata (Evropski zavod za statistiku), postoji još mnogo ilegalaca, većina zarađuje za život od kriminala, na crnom tržištu. Hteli ili ne, biće ih još.
Na hiljade građana zapadne Evrope, SAD i Kanade koji su se borili na strani terorista vraća se u domicilne zemlje, mnogi nepoznati organima zakona.
Traumatizovani i radikalizovani
Turskom ofanzivom i povlačenjem SAD iz delova Sirije došlo je do bežanja iz zatvora u kojima su bili poznati islamski teroristi. Mnogi imaju evropsko državljanstvo, radikalizovani su i traumatizovani. Imaju potencijal da počine nasilje, zato im treba pomoći, nadgledati ih ili zatvoriti. Ali zbog fragmentirane strukture ilegalnog imigracijskog i izbegličkog sistema, izuzetno je teško, ako ne i nemoguće, da se identifikuju potencijalni kriminalci i teroristi. Uz to, „šengen“ im je omogućio da slobodno lutaju unutar EU, retko ih zaustavlja i traži policija i lako mogu da prenose oružje.
Ko podstiče imigraciju
Jedan od njihovih najvećih pomagača su agencije za pomoć i dobrotvorne organizacije. Iako se oglašavaju kao neprofitne, to su preduzeća koja mnogo zarađuju. U interesu im je da podstiču imigraciju i produže krizne situacije kako bi opravdale donacije, što utiče na razvoj kriznih lokacija, svakodnevni život stanovnika. Lokalci se žale i zalažu za prava svoje zajednice, ali glavni mediji ih brzo označavaju kao naciste.
Agencije za pomoć migrantima u većoj meri nisu regulisane, zaposleni nisu licencirani. To je veoma zabrinjavajuće, one preuzimaju ranjive ljude, uspostavljaju prvi kontakt sa imigrantima i izbeglicama koji bi mogli da budu kriminalci, teroristi, deca koja se prodaju za seksualno iskorišćavanje...
Moj izveštaj s grčkih ostrva je da krijumčari i osoblje agencije za pomoć rade zajedno.
Ko navija za neefikasne mere
Gde su agencije prikupljale milione dolara koje koriste za prevoz mentora i rukovodilaca u poslovnoj klasi, smeštaj u najboljim hotelima, hranu u najboljim restoranima, odlične plate, pa tek onda troše nešto novca za hranu i šatore za ilegalne imigrante koje podstiču, uprkos zabranama, da dođu u Evropu? Dobijaju novac iz državnih i privatnih donacija. Čekaj, zar terorističke grupe u Siriji ne rade isto! Mnogo novca za mnogo ljudi, zato su mere koje se preduzimaju minimalne, nazivaju se nečovečnim ili fašističkim ako postoji mogućnost da budu efikasne.
Većina ljudi i u Grčkoj i EU ne bi porekla da se javna sredstva za hranu, stanovanje, medicinske usluge i obrazovanje daju kao pomoć legitimnim izbeglicama. Problem je što su to uglavnom mladići radnog i vojnog uzrasta, a ne gladne žene i deca.
Ko (ni)je gladan
Poznajem one koji su živeli za vreme rata u Iraku i Siriji, neki su se vratili iz sveta da se bore za porodicu i zemlju. Pa zašto evropski poreski obveznici treba da podržavaju kukavice? Zato jer omogućavaju ljudima s pravim vezama da zarade mnogo novca. Ilegalni imigranti plaćaju da budu dovedeni u Evropu. Mnogo je slučajeva u kampovima u Grčkoj da bacaju besplatnu hranu jer „nije dovoljno dobra“. Ali većina ne gladuje, mogu da naruče picu sa svojih pametnih telefona...
Kurir.rs/ Autori Branka Mitrović, Andrija Ivanović Foto: Profimedia, Privatna Arhiva