Dan nakon fantastične pobede protiv Makedonki od 8:1, a uoči puta za Antaliju na prijateljsku utakmicu sa Belorusijom, srpske fudbalerke sačekalo je lepo iznenađenje u Kući fudbala u Staroj Pazovi.
Najvatreniji navijači Srbije, poznatiji kao ’Džentlmeni’, sačekali su izabranice selektora Grozdanovića posle ručka u holu Sportskog centra i svakoj od njih poklonili buket cveća uz srdačne čestitke povodom međunarodnog Dana žena.
„Ideja je džentlmenska i osetili smo potrebu da ih na taj način podržimo tokom priprema u Pazovi. Ženski fudbal u Srbiji još uvek nema medijski prostor kakav zaslužuje i kakav imaju neke druge reprezentacije u svetu. Pažnja celokupne javnosti je usmerena ka Norveškoj i utakmici odluke naših fudbalera, pa smo hteli da podsetimo ljude da i devojke igraju veoma važne mečeve u kvalifikacijama. Koristim priliku da im čestitam na briljantnoj igri u Lazarevcu i ubedljivoj pobedi protiv Severne Makedonije“ – kaže predsednik Udruženja ’Džentlmeni’ Dušan Petrović.
’Džentlmeni’ postoje već nekoliko godina, čine ih uglavnom zreli, porodični i obrazovani ljudi koji su navijanje za svoj državni tim pretvorili u omiljeni hobi i na tribinama širom planete daju sebi oduška od svakodnevnih stresova i obaveza.
„Postojimo više od dve decenije i nismo propustili nijednu utakmicu u inostranstvu od kako je Srbija postala samostalna država. Bili smo i na onom istorijskom gostovanju u Uherskom Hradištu kada su Orlovi slavili prvu pobedu protiv Češke. Svakako da Svetska prvenstva predstavljaju poseban užitak i možemo se pohvaliti prusustvom na sva tri završna turnira na kojima je naša reprezentacija uzela učešće“.
Iako nisu imali priliku da se raduju uspehu Srbije u nokaut fazi Mundijala, ne zaboravljaju avanture u gradovima širom Nemačke, Južne Afrike i Rusije.
„Najlepše smo se proveli u Nemačkoj. Oni su majstori za velika takmičenja, mislim da bi bez problema mogli već sutra da organizuju još jedno Svetsko prvenstvo. Draga nam je i Južna Afrika, bez obzira što je tokom šampionata bilo zimsko godišnje doba. Rusija je specifična jer je velika zemlja i transferi su bili vrlo komplikovani. Ali snašli smo se i tamo“.
Svaka pobeda se slavila do duboko u noć, a neki porazi nikako da se zaborave…
„Najteže nam je bilo u Roterdamu posle debakla od Holandije u četvrtfinalu Evropskog prvenstva 2000. Čak i teže od one katastrofe protiv Argentine. Ali pobeda u Port Elizabetu ostaje za sva vremena. Nemačka je bila apsolutni favorit i uvek je lepo kada bacite na kolena neku velesilu svetskog fudbala“.
Gde je bilo najluđe, a gde najopasnije?
„Minhen nam je ostao u sećanju, ali ne na utakmici naše reprezentacije. Igrali su Brazil i Australija koji imaju slične dresove i ceo grad je bio u žutoj i zelenoj boji. Prava karnevalska atmosfera. Što se tiče naših, izdvojio bih opet taj Roterdam. Na stranu rezultat, ali uživali smo u onoj euforiji uoči meča. To je bilo prvo veliko takmičenje posle bombardovanja i mnogo naših ljudi je došlo da se opusti i da navija za reprezentaciju. Opasnost je vrebala u Južnoj Africi, ali mi to nismo osetili nijednog trenutka. Preduzete su sve moguće mere da prvenstvo protekne bez incidenata“.
Džentlmeni uvek spreme neku lepu koreografiju (najveća zastava ikada raširena na utakmici reprezentacije Srbije je upravo ona njihova na jugu tokom meča sa Francuskom 2009) i svojim autfitom (odelo, leptir mašna, cilindar…) privuku pažnju drugih navijača na trgovima i tribinama.
„Imamo i maskotu. To je poznati glumac, putopisac i bloger Branislav Joković, koji je uvek odeven u džentlmenskom fazonu i predstavlja pravu atrakciju. Naše geslo je ’navijaj za svoje, poštuj protivnika’. Tako svi drugi navijaju za svoj nacionalni tim i tako bi trebalo da bude i u Srbiji. Bez vređanja, bez zviždanja protivničkoj himni, fer i sportski. Kod nas nema tuča i huliganizma. Održavamo kontakte sa navijačima iz drugih zemalja, odlazimo na zajedničke ručkove i uvek je to sjajna atmosfera. U svakom slučaju, jedan vid navijanja baziran na pozitivnim vrednostima i mi se trudimo da ga sprovedemo na neki svoj specifičan način. Drago nam je da su i ljudi iz FSS prepoznali našu dobru nameru i ponudili nam podršku za neke buduće projekte“.
Nema razloga da tako ne bude i u Oslu…
„Nabavili smo za sada šest ulaznica, ali biće ih još. Idemo u najjačem sastavu i nadamo se plasmanu u finale. Ne plašimo se korona virusa, gore je hladno i ne verujem da će utakmica biti pod znakom pitanja. Očekuje se oko 2.000 srpskih navijača, pokušaćemo da nadglasamo Norvežane koji znaju da naprave spektakularan ambijent na domaćem terenu. Šanse su 50-50, ali mislim da je kucnuo čas da konačno odemo i na jedno Evropsko prvenstvo“.
(Kurir sport/FSS)