Kako je bilo u školi, šta je rekla učiteljica, šta si danas jeo? Ovo su samo neka od pitanja koja većina roditelja postavi svom mališanu svakog dana. Ali takva pitanja i odgovori na njih, kakvi god bili, nisu razgovor! Razgovor je, kažu psiholozi, veština koja se mora naučiti, između ostalog, i slušajući decu dok međusobno razgovaraju.
Da biste uspostavili i održali stalnu komunikaciju s detetom, važno je da odvojite vreme za razgovor i da ga ne obavljate usput, dok kuvate, peglate ili jedete.
Mališana na priču možete pozvati pitanjima tipa: „Možeš li mi pomoći (u nečemu) i ispričati šta je danas bilo u školi?“, ili mu se približiti dok se igrate. Uđite u sobu poigravajući se lopticom, pa mu je u jednom trenutku dobacite. To je sjajan način da se povežete s detetom i da pre razgovora zadobijete njegovu pažnju.
Recite kratko i jasno
Detetu se uvek obratite imenom, budite kratki i jasni i jednom rečenicom recite šta želite. I zapamtite, što više govorite, manje će vas čuti! Previše priče jedna je od najčešćih roditeljskih grešaka jer dete stiče utisak da ni vi niste sigurni u ono što želite, pa naredbu neće moći ni da ponovi ni da izvrši.
Ne naređujte
Istraživanja su pokazala da je od zapovednog tona mnogo bolje koristiti rečenice koje počinju sa „želim“. Na primer: „Želim da napišeš domaći sada, pa se posle igraj koliko god hoćeš.“ Takođe, nikad nemojte prekidati dečju aktivnost naglo i ljutito. Umesto da viknete: „Gasi televizor i odmah dolazi za sto“, čime ćete sigurno izazvati otpor kod deteta, sedite uz mališana i gledajte malo televizor s njim i prokomentarišite viđeno. Kad se emisija završi, ugasite televizor i sedite za sto.
I zapamtite, što glasnije vaše dete protestuje, vi budite tiši i smireniji. Tako nećete biti uvučeni u igru dokazivanja moći, u kojoj nema pobednika.
(Kurir.rs / Foto:Shutterstock)