Cene nafte su izgubile više od četvrtine vrednosti i na putu su da danas zabeleže najniži dnevni nivo od Zalivskog rata 1991., jer je Saudijska Arabija pokrenula cenovni rat protiv Rusije smanjivši drastično svoje prodajne cene i poručivši da će povećati proizvodnju.
Rijad je srezao zvanične prodajne cene za sve tipove svoje nafte za aprilsku isporuku u rasponu od šest do osam dolara po barelu, nakon što je Rusija odbila da podrži dodatno smanjenje pumpanja koje je predložila Organizacija zemalja izvoznica nafte radi stabilizacije tržišta "crnog zlata", izveštava Rojters.
Saudijska Arabija takođe planira da poveća pumpanje nafte na iznad 10 miliona barela dnevno (bpd) u aprilu sa sadašnjih 9,7 miliona barela, nakon što krajem marta istekne aktuelni sporazum o smanjenju proizvodnje za 1,7 miliona barela dnevno, dodaje britanska agencija pozivajući se na izjave dva neimenovana izvora.
Cena fjučersa severnomorske nafte "brent" bila je jutros u 7:32 časova po GMT niža za 11,38 dolara ili 25 odsto, i iznosila je 33,89 dolara po barelu, nakon što je prethodno potonula na 31,02 dolara, na najniži nivo od 12. februara 2016.
Fjučersi "brenta" su na putu da zabeleže najveći dnevni pad od 17. januara 1991., kada su se cene sunovratile na početku prvog Zalivskog rata.
Američka "laka" nafta WTI jutros se trgovala u padu za 11,12 dolara ili 27 procenata, na nivou od 30,16 dolara za barel, nakon što je pre toga dotakla dno od 27,34 dolara, što je takođe najniži nivo od 12. februara 2016.
Američka naftna referenca je takođe bila na putanji da registruje rekordan gubitak vrednosti, koji bi potencijalno nadmašio 33-procentni pad iz januara 1991.
Cene nafte koje u proteklih par godina krenule nizbrdo zbog prevelike proizvodnje, našle su se poslednjih nedelja pod dodatnim pritiskom zbog strahovanja da će širenje koronavirusa izazvati usporavanje globalnog rasta i pad tražnje za ovim energentom.
Postojeći sporazum OPEK-a i nezavisnih proizvođača ističe krajem marta, zbog čega je naftni kartel, koji predvodi Saudijska Arabija, predložio dodatno smanjenje proizvodnje za 1,5 miliona barela dnevno do kraja ove godine, pri čemu bi zemlje izvan OPEK-a smanjile proizvodnju za dodatnih 500 hiljada barela dnevno.
To bi značilo da bi OPEK i saveznici izvan naftnog kartela od aprila ukupno srezali proizvodnju za 3,6 miliona barela dnevno, što čini oko 3,6 odsto globalne ponude.
Rusija međutim nije pristala na dodatno smanjenje već se zalagala za produženje postojećeg sporazuma do kraja godine.
Dezintegracijom neformalne grupacije popularno nazvane OPEK +, koju čine članice OPEK-a i nezavisni proizvođači uključujući Rusiju, završava se više od tri godine njihove saradnje čiji je cilj bila podrška cenama "crnog zlata".
"Ambijent nižih cena nafte trebalo bi da bude vremenski ograničen na nekoliko meseci, osim ukoliko celokupan utičaj virusa na globalno tržiše i poverenje potrošača ne pokrenu naredu recesiju", izjavio je Kit Barnet, stariji potpredsednik za strateške analize u kompaniji ARM Enerdži u Hjustonu.
Saudijska Arabija, Rusija i drugi veliki proizvođači nafte su se poslednji put ovako žestoko borili za udeo na tržištu u periodu od 2014. do 2016. godine, nastojeći da istisnu proizvodnju iz Sjedinjenih Država, koje su prerasle u najvećeg svetskog proizvođača nafte udvostručivši proizovdnju iz naftnih škriljaca u poslednjoj deceniji.
"Prognoza za tržište nafte je još strašnija nego u novembru 2014. godine, kada je poslednji put izbio takav rat cena, jer će doći do znatnog kolapsa tražnje za naftom zbog koronavirusa", ocenjuje investiciona kompanija "Goldman Saks", prenosi Rojters.
Kurir.rs/Tanjug