NEKAD HRANA ZA SIROTINJU, DANAS SE ZA NJU OTIMAJU: Jekoslav ove žitarice gaji na 60 hektara, a traže se više nego ikad
NOVA VAROŠ - Jekoslav Purić iz zlatarskog sela Radijevići, jedan je od najvećih proizvođača heljde i spelte u novovaroškom kraju.
On je odlučio da znanje koje je sticao na Agronomskom fakultetu, primeni i na strmim, divljim terenima rodnog kraja posadivši ove žitarice.
- Na ovim nepristupačnim brdima, teško je uzgajati bilo šta. Samo da se preore zemlja od Jadovnika do Čemernice je izuzuetno teško, ali svesni smo da ništa nije lako i da novac ne pada sa neba, zato smo zavrnuli rukave. Nakon što se zemlja uzore, heljda i spelta se suše, skladište i nakon toga sukcesivno melju, prema potrebama tržišta - kaže Jekoslav za RINU.
Ovaj zlatarski domaćin još 2003. godine posadio je heljdu na samo četiri hektara, kad o tome niko nije ni razmišljao. Danas, sedmnaest godina posle, svoje zasade proširio je na 60 hektara, a heljdino brašno prodaje se od Priboja do Subotice.
- Ove žitarice su jedno vreme bile zapostavljene. Zbog svoje crne boje, heljda je dugo smatrana sirotinjskom hranom i kao takva bila je iskorenjena sa ovih njiva. Međutim, poslednjih godina postala je izuzetno popularna zbog svojih lekovitih svojstava, pa se sada mnogo više traži nego ostale žitarice - rekao je Jekoslav.
Heljdino brašno najslađe je kada se samelje pod kamenim točkom vodenice potočare, a iako nekad namenjena samo siromašnima sada se se spcijaliteti kao heljdopita nalaze u ponudi najskupljih restorana.
(Kurir.rs/RINA)