Ona je jedna od zlatnih devojaka Beograda kojima sve ide od ruke. Dobro vaspitanje, dobre škole i dobar privatni život nikada ne promaše. Uživamo dok je slušamo, a njene nove pesme sve više su u trendingu
Lenu Kovačević svi vole. Ona nije samo ćerka slavnog oca, legendarnog srpskog dramskog pisca i scenariste Dušana Kovačevića već ljupka, slatka i prirodna mlada žena sa istim takvim glasom koji osvaja. Ispunila je sebi mnoge želje, beskompromisno, kako kaže. Studirala je džez, pevala džez standarde, obrade, komponovala svoje pesme - sve na svoj način. Pesma "Cafe" sluša se i u Africi - Alžiru, a nedavno se pojavila i u Holandiji. U njenoj biografiji nema ničeg dramatačnog, ona je napravila fini prelaz u kvalitetnu pop muziku, često je gledamo i slušamo, dok joj leđa drže suprug i dva mala sina.
Mora da je postojao neki uzor pun ljubavi zbog kojeg ste otišli u Amsterdam da studirate džez. Bili Holidej, Areta Frenklin, Sara Von...?
- Zanimljivo, ali mene je zapravo jedna kaseta džez pijaniste Bila Evansa odvela u Amsterdam. Kroz muziku Bila Evansa zavolela sam džez harmoniju i brojne pevače, a prvi dodir sa džezom desio se u filmovima koje sam gledala sa mojima. Džez vezujem i za Njujork i sve one kadrove Central parka dok u pozadini čujemo neki melanholični zvuk trube.
OD KLASIKE DO BAJAGE
Kako izgleda učiti džez?
- Mnogo je zajedničkih niti u modernoj muzici, ne delim je nužno na stil, već na karakter koji nosi, tako da sam na odseku džez muzike studirala sasvim različite vrste muzike, i pop i klasiku... Morate da prođete istoriju muzike onako kako smo je učili učeći klasičnu muziku da bismo došli do džeza. Ipak, najbolja iskustva bila su na bini, kada smo mogli da doživimo miks različitih kultura i stilova. U toj improvizaciji i danas se osećam najslobodnije.
Zašto ste se vratili u Srbiju kada ste imali ponudu da nastavite školovanje u Americi?
- To je tako često pitanje! Znam da deluje neverovatno da danas pravimo naizgled iracionalne odluke kao što je ona da slušamo svoje srce - a ja sam baš to uradila i nikada se nisam pokajala. Jer ovde je moja duša.
Vaša karijera je visokog profila - nastupali ste sa svetskim muzičarima, u slavnim dvoranama, pevali pred holandskom kraljevskom porodicom... Šta vam je to donelo?
- Veliko zadovoljstvo, činjenicu da se bavim nečim što je moja najveća strast i da tako mogu da srećem fantastične ljude, gradove i različite scene.
Zbog čega ste izabrali Bajagine pesme da ih obradite na svoj način?
- Volim Bajagine tekstove i muziku, bilo mi je zanimljivo da nešto što je pop muzika prevedemo u još neki stil. Dobre pesme mogu da žive na različitim jezicima, u novom tempu, prosto - to su dobre pesme. Srećna sam jer su "Džezeri" doživeli četvrto izdanje u vreme kada se diskovi zaista slabo prodaju.
PEVANJE DO ZORE
Čemu su roditelji najviše učili vas i brata Aleksandra? Jeste li bili razmažena deca?
- Nismo. Nismo imali prostora za to. Pokušavali smo, doduše...
Koga više volite - mamu ili tatu?
- Ne postoji gore pitanje otkad je sveta i veka! Volim vas, mama i tata, podjednako!
Vaš kum je bio Bora Todorović. Da li je i privatno bio tako veliki čovek kao što je bio veliki glumac?
- On je za mene i danas tu, prisutan duhom, svojim šarmom koji ne bledi. Toliko je svojim smislom za humorom ulepšao naš život, sa bezbroj fora... I ljubavi.
Jeste li zaista odrasli boemski?
- Ako se računa pevanje do promuklosti, do zore i posle svitanja - definitivno jesam. Pričalo se usputno o umetnosti, a da nisam znala da je to nešto naročito. Danas sam svesna te lepote.
VELIČANSTVENA ULOGA
Danas imate skladan brak, dva sina od osam i pet godina. Da li vam je lako da budete majka? Je li uopšte lako?
- Ne znam kome je lako, znam da sto posto nije. Ali isto tako ne znam ništa veličanstvenije. Trudim se da završim master za organizaciju, učim...
Planirate li život ili puštate da vas nosi?
- Ozbiljan sam planer, a onda se naglo prepustim.
Postoji li neko na celom svetu kome se beskrajno divite?
- Divim se dobrim i čestitim ljudima koji svoj um i čistotu tela i duše stavljaju ispred slasti, novca i pohlepe. Danas je nama svima tako teško da budemo ljudi... Ali kako kaže i naslov novog tatinog filma - "Nije loše biti čovek".
Da li ste srećni što ste tako lepi?
- Pocrvenela sam.
SRCE BIRA ŠOLJU ČAJA
Bez velikih zaokreta počeli ste uspešno da pevate pop sa elementima etna. Da li je to odluka razuma ili srca?
- Srca, sasvim. Baš kao i kad je grad u kome živim izbor srca, tako je i muzika i sve što radim zaista po mojoj meri. Suviše sam navikla da ne pravim kompromise i da se osećam dobro u svojoj koži da bih danas išta radila bez ljubavi. Jednostavno, desila se ekipa ljudi koja razume današnji trend i mene u okviru toga. Zato sam se i odlučila na rizik. Da se nije desilo tako nešto, zaista nikada ne bih plivala u pop vodama po cenu trenda. Moralo je nešto da bude moja šolja čaja, što bi rekli Englezi.
(Ljilja Jorgovanović, Foto: Damir Dervišagić)