Hrvatski naučnik i epidemilog Igor Rudan u autorskom tekstu za Indeks dao je pojašnjenje nekih nepoznanica o koronavirusu.
Po njegovim rečima, čovečanstvo se oduvek susretalo sa pandemijama, pa su taako one u srednjem veku ubijale svaku treću osobu. Srećom od 1940-tih većina bakterijskih bolesti se kontroliše antibioticima, a od 1960-ih i virusne vakcinama. Ipak, pojava korone pokazuje da uvek ima novih virusa.
Nauka je mogla da predvidi dolazak korone, jer je ovo sedma vrsta tog virusa koja pokušava da napadne čoveka. Srećom po sve nas, prva četiri koronavirusa koja su se prilagodila ljudima bili su tek uzročnici običnih prehlada. Niko ih nije smatrao ozbiljnom pretnjom javnom zdravstvu.
Peti i šesti koronavirus (SARS i MERS) su uspeli da pređu na ljude i trebali su biti pravo upozorenje. Imali smo sreću da su se i SARS i MERS širili na druge ljude tek nakon početka simptoma bolesti pa smo epidemije uspeli da suzbiju izolacijom obolelih i svih njihovih kontakata nakon početka simptoma. To je najvažniji razlog zašto SARS i MERS tada nisu ubili neverovatan broj ljudi. Covid-19 se širi na druge ljude i tokom perioda inkubacije i to je jedna pd razlika između njega i prethodnih tipova koronavirusa.
Covid-19 ima visoku stopu smrtnosti jer se kao nova vrsta prvo napadala one sa oslabljenim imuniloškim sistemom. Stoga je i podatak da je smrtnost 3,4 odsto nije začuđujući. Ali ako se zna da nisu svi zaraženi i prijavljeni, stopa smrtnosti je značajno manja.
Situaciju treba shvatiti ozbiljno i biti oprezan, ali nema razloga za preteran strah, a posebno ne za paniku.
Poređenje gripa i korone se stalno ispočetka nameće jer mnogi gledaju u razne brojke bez dubljeg razumevanja njihove pozadine pa upoređuju neuporedivo. Najpre, javnost uopšteno podcenjuje koliko je grip, zapravo, opasna i teška bolest, posebno za najosetljivije, stare i već bolesne. U svetu gripa godišnje izazove između 250.000 i 650.000 smrti, zavisno od soja virusa koji cirkuliše.
Ako se Covid-19 pokaže značajno opasnijim od sezonskog gripa, tada bi se zaista mogao očekivati milion smrtnih slučajeva širom sveta, možda i znatno više. Nažalost, takav scenario još uvek načelno moguć kod virusa koji nam je nov i nepoznat, zbog niza razloga. Zbog toga svi stručnjaci za ovo područje stalno pozivaju na oprez, ali bez nepotrebne panike.
Ima i barem nekoliko razloga za optimizam. Najprije, trenutno je na području cele Evropske unije uspostavljen epidemiološki nadzor i "prve linije obrane".
U Kini, koja je jedna šestina celog svjetskog stanovništva, broj smrti od Covida-19 mogao bi se, zahvaljujući karantinu u Vuhanu, zaustaviti ispod 5000. Kada bi i sve druge zemlje mogle sprovesti protivepidemijske mere koje je sprovela Kina, tada bi broj umrlih od corona trebao biti najviše 6 puta veći, tj. do 30.000.
Kurir.rs/Index.hr Foto: Screenshot