Hamadu Đibo Isaka iz Nigera postao je planetarna zvezda, jer je veslajući na Olimpijskim igrama, naterao navijače, ali i rivale, koji su mnogo pre njega napustili vodu da mu navijanjem pomognu da izvesla trku i prođe kroz cilj. Ima 35 godina i do pre tri meseca uopšte nije znao da vesla.
Njegov nacionalni Olimpijski komitet ga je, kao solidnog plivača, poslao na obuku i on je, ispunivši želju svoje zemlje da je predstavlja na Igrama, krenuo u London. Pravo da to uradi, Nigeru je omogućila odluka Međunarodnog olimpijskog komiteta koja je svakom pojedinačnom Savezu dozvolila pet mesta na olimpijskim nadmetanjima.
Minut posle završetka trke koja nije ni punih sedam minuta trajala, Isaka je i dalje veslao. Iscrpljen, gotovo da nije znao gde se nalazi, čuo je navijanje publika. Odjednom - i navijanje zvaničnog spikera: “Možeš ti to!”.
Stigao je, uz ovacije, do cilja. Kada je čuo trubu koja označava kraj nastupa, glava mu je klonula. Bio je iscrpljen toliko da nije znao šta i kako da uradi. Koji sekund kasnije podigao je glavu i uz veliki osmeh pozdravio gledaoce čiji je aplauz odzvanjao jezerom Dorni.
Pobednik je stigao do cilja šest minuta i 49,69 sekundi posle početka trke. Isakino vreme bilo je 8:25,56, ali on kao niko na borilištu za to ni najmanje nije mario. Veslač ili plivač na privremenom radu u čamcu potvrdio je Kubertenovu maksimu "Važno je učestvovati" i dokazao da pobednik nije samo onaj ko se popne na pobedničko postolje, već svako ko pomeri granice svojih mogućnosti.