Svetska zdravstvena organizacija je proglasila pandemiju koronavirusa i pozvala na hitne i agresivne akcije širom sveta.
Ali globalna zdravstvena agencija i dalje misli da se ova epidemija koronavirusa može kontrolisati.
SZO ima poslednju reč o tome da li su svetske epidemije dostigle pandemijske razmere. Ali to nije suvoparno pitanje. SARS iz 2003.godine nikada nije proglašen pandemijom, mada se proširio na 26 zemalja, a relativno brzi je obuzdan.
Najviši stepen deklaracije kod izbijanja zarazne bolesti predstavlja stanje zdravstvene opasnosti od međunarodnog značaja. SZO je to izjavio za COVID-19 još 30. januara.
Proglašavanje pandemije ne daje SZO dodatna ovlašćenja, ali to ukazuje na to da zdravstveni organ više ne veruje da je bolest zarazna unutar određenog regiona ili zemlje. To takođe signalizira da bi zemlje trebale da se fokusiraju na suočavanje sa COVID-19, umesto na mjere zaštite, kao što su restriktivna provera putnika i izolacija.
Specijalista za zarazne bolesti u Torontu, dr Isak Bogoč, kaže da stručnjaci već nekoliko nedelja veruju da je virus na nivou pandemije. Rekao je da je interesantno da je SZO čekala do sada, ali da je najavljivanje ionako "uglavnom nebitno".
Ali upotreba termina pandemija može povećati uzbunu zbog virusa i to nije nužno loše, kaže autor knjige o psihologiji pandemije.
„Ako nešto nazovete pandemijom, to pojačava anksioznost i to bi moglo dovesti do prevelike anksioznosti kod nekih ljudi. Ali neki stepen anksioznosti je dobra, zdrava stvar jer će mobilizzati ljude da rade stvari kako bi se zaštitili", rekao je Steven Tejlor, profesor psihijatrije na Univerzitetu u Britanskoj Kolumbiji i klinički psiholog, u intervjuu za 26. februara CTVNjuz.
On je rekao da je jedan od izazova za SZO u objavljivanju saopštenja u sredu da je definicija pandemije "nejasan koncept." Ne postoje postavljeni kriterijumi za brzinu, obim ili ozbiljnost izbijanja koji aktiviraju nazivanje zarazne bolesti pandemijom.
Među najgorim pandemijama na svetu su HIV, koji traje još od proglašenja 1981. godine, španski grip 1918-1920, koji je ubio oko 50 miliona ljudi i zarazio 500 miliona, male boginje 1870-1875, u kojima je ubijeno više od 500 000 i bubonska kuga ili Crna smrt koja je ubila oko 30 miliona u periodu 1347-1352.
Najnovija pandemija bio je grip H1N1 ili svinjski grip u 2009. godini, za koju naučnici veruju da je ubila oko 203.000. ljudi.
Kurir.rs/ctvnews.ca Foto: Shutterstock