Goran Karan smatra da je to što važi za velikog zavodnika - jedan pokrešan zaključak na osnovu pogrešnih pretpostavki.
"To je zaista pogrešan zaključak na osnovu pogrešnih pretpostavki. Prvo - dame biraju. Ljubavni odnosi nisu stvar u kojoj stičeš sigurnost putem velikog broja treninga. Ne, to je rizik predavanja, i, koliko god se pravio kul, stalo mi je do pravog odnosa s pravom osobom i u svakoj takvoj prilici nema rutine. Samo neizvesnost, želja i strepnja, zbog koje moje srce grize nokte iznutra. To su nuspojave ako ti je stvarno stalo", objasnio je pevač, koji tvrdi da je u životu imao više sreće nego pameti.
Inače, on i danas voli da uživa pored mora sa vršnjacima, koji su "deca zarobljena u telu odraslih muškaraca". Srećan što su numere koje je snimio pre gotovo dve decenije i dalje popularne, otkriva kako dok radi na tekstovima koristi "zanimljive reči koje ne zna šta su":
"Uvek sam imao više sreće nego pameti, pa sam nekada davno radio sa velikim majstorima, sa pokojnim Zdenkom Runjićem. Ja sam kao većina muškaraca, malo kasnim u razvoju. Dosta kasnim u razvoju i u poslednje vreme sam autor dosta toga. Koristim dve, tri zanimljive reči koje ne znam šta znače, tako sam napisao 'Kuća naše pesme'. Imao sam neke pse na čuvanju, otišli smo u šumu, seo sam ispod stabla i palo mi je to doslovce... Dva, tri sata sam pisao na krilu."
Imate četiri sina. Da li ste strog otac i da li je teško da ih izvedete na pravi put?
"Najveći izazov roditeljstva je naći način da ono što znate o životu može naći put do deteta i biti mu od stvarne koristi. Uz svu dobru roditeljsku nameru, neki put se najbolje uči iz sopstvenog iskustva, a to znam po sebi. Najvažnije je da je pristup elastičan da bi se nastavio u doživotno prijateljstvo."
Imaju li i oni poput vas talenat za muziku?
"Imaju talenta, uvo i sve, ali najbitnije na svetu je da su ljudi sobom zadovoljni, a to svako za sebe mora da nađe. Mogu ja da imam savet, ali kao i obično, čim roditelj krene da govori, deci se samo sklope uši."
Šta ne propuštate kada dođete u Beograd?
"Da pozovem par prijatelja! Nažalost, ovaj put nisu tu."
Da li imate neku želju koju još uvek niste ostvarili?
"Da, ali će izgubiti snagu i fokus ako je sad ovde kažem, pa..."
Da li su kafane za vas mera pravog provoda?
"Za određen uzrast jesu. U mojoj dubokoj mladosti moram reći da to više nije tako. Najviše volim da se podignem rano ujutru, uhvatim gitaru, nešto pišem, obavim sve što treba da se obavi i onda odem na more, zimi i leti. Ima sjajna ekipa koja dolazi na par mesta da se nađemo, zarobljeni su u telu odraslih muškaraca, dečaci. Tamo se izigramo i to mi je zapravo gušt, da u jednom danu napravim sve što treba da se napravi."
Kako se snalazite u kuhinji?
"U kuhinji sam jedan od boljih, otvaram frižider i levom i desnom rukom, znam da skuvam kafu i odem da bacim smeće često. Znam i da operem sudove, nećete verovati. To je ono više-manje što znam. Ostalo sam radio nekoliko puta u životu, nije bilo loše, ali nije mi nekako postalo običaj i navika. U kuhinji sam jedan zaobilazan lik."
Kurir.rs, M.G/Blic/Foto: Damir Dervišagić