Kako se širenje COVID-19 masovno nastavlja, ljudi razvijaju strah od raznih površina. Oni sada svuda u svetu pokušavaju da otvore vrata svojim laktovima, ljudi koji često koriste javni prevoz izbegavaju da se uhvate za šipku, a službenici u kancelarijama svakog jutra dezinfikuju svoje stolove.
U područjima koja su najviše pogođena koronavirusom, poslane su grupe radnika u zaštitnim odelima kako bi dezinfikovale trgove, parkove i ulice. Režimi čišćenja u kancelarijama, bolnicama, radnjama i restoranima su pooštreni. U nekim gradovima, dobronamerni volonteri uveče izlaze kako bi dezinfikovali tipke na bankomatima.
Kao i mnogi respiratorni virusi, uključujući grip, COVID-19 može se proširiti pomoću sićušnih kapi iz nosa i usta zaražene osobe koja kija i kašlje. Jedan kašalj može proizvesti do 3.000 kapi. Ove čestice mogu pasti na druge ljude, njihovu odeću i površine oko njih, dok neke od manjih čestica ostaju u vazduhu. Postoje dokazi da virus duže opstaje u fekalnim stvarima pa svako ko ne opere ruke nakon korišćenja toaleta može kontaminirati sve što dodirne.
Centar za kontrolu i prevenciju bolesti smatra da prenos koji se dogodi kada dodirnete kontaminiranu površinu ili objekt pa lice nije glavni način na koji se virus širi. Bez obzira na to, CDC, Svetska zdravstvena organizacija i druge zdravstvene institucije, naglasile su da akcije: pranje ruku, čišćenje i redovno dezinfikovanje površina koje najčešće dodirujete ključne su u prevenciji širenja COVID-19, prenosi BBC.
Do nedavno je bilo nejasno koliko dugo SARS-CoV-2, virus koji izaziva bolest COVID-19, može opstati izvan ljudskog tela. Neke studije sprovedene na drugim koronavirusima, uključujući MERS i SARS, otkrile su da oni mogu preživeti na metalu, staklu ili plastici do devet dana, ako se te površine ne dezinfikuju pravilno.
Neki virusi, na niskim temperaturama, mogu opstati i do 28 dana.
Grupa virologa je napravila jedne od prvih testova kako bi saznali koliko SARS-CoV-2 može opstati na različitim površinama.
Studija koja još nije objavljena u naučnom časopisu, pokazuje da virus kada ga neko iskašlje u vazduh, tamo može opstati do tri sata. Kapljice veličine 1-5 mikrometara, trideset puta manje od širine ljudske dlake, mogu opstati u vazduhu i do nekoliko sati.
Studija je otkrila da SARS-CoV-2 virus, na kartonu opstaje do 24 sata, a dva do tri dana na plastičnim i površinama od nerđajućeg čelika. Ovo otkriće sugeriše da virus duže opstaje na kvakama, laminiranim i plastificiranim radnim pločama, kao i na drugim čvrstim površinama. Istraživači su otkrili da bakarne površine neutralizuju virus nakon samo četiri sata.
Istraživači su otkrili da se koronavirusi mogu neutralizovati u roku od jedne minute ako površine dezinfikujete sa 62-71 postotnim alkoholom, vodonik peroksidom od 0,5% ili kućnim izbeljivačem koji sadrži 0,1% natrijum hipohlorita.
Visoke temperature i vlaga također pokazuju dobre rezultate kada je u pitanju brzo neutralizovanje drugih koronavirusa, iako je istraživanje pokazalo da srodni koronavirusi koje uzrokuje SARS mogu ubiti temperature iznad 56°C, u proseku 10.000 viralnih čestica svakih 15 minuta.
Iako ne postoje podaci o tome koliko virusnih čestica ima u jednoj kapljici koju iskašlje zaražena osoba, istraživanje gripa sugeriše da manje kapi mogu sadržati desetine hiljada kopija virusa. Ovaj podatak zavisi od samog virusa , u kom delu respiratornog sistema je nađen i u kom se osoba nalazi stadijumu infekcije.
"Ne zna se toano koliko mogu opstati na odeći i drugim površinama koje se teže dezinfikuju. Iako istraživači i dalje rade testove na odeći, upijajuća prirodna vlakna mogu dovesti do toga da se virus brzo osuši. Mislimo da se zbog poroznosti materijala, virus brzo raspada i da se zato neće zakačiti za vlakna. Promene u temperaturi i vlaga takođe mogu uticati na to koliko dugo virus može preživeti", istakao je jedan od istraživača.
Sposobnost virusa da opstane toliko dugo čini higijenu ruku,dezinfikovanje i čišćenje površina, ključno u borbi protiv daljeg širenja COVID-19.
Kurir.rs/Index