Golman srpske fudbalske reprezentacije nalazi se u kućnom karantinu zbog koronavirusa, zabrinut je i otkriva da je najteža situacija u Madridu, a potom u Baskiji i Kataloniji
Situacija u Španiji je izuzetno teška, jer je sve više obolelih i umrlih od koronavirusa. Golman srpske reprezentacije i španskog Eibara Marko Dmitrović, direktno iz pokrajine Baskija otkriva kakvo je stanje u toj zemlji. Kaže, da se nalazi u karantinu, da sam održava formu i sam sebi kuva ručak, jer retko izlazi iz stana, te da se pridržava saveta lekara i mera Vlade.
Razmišljao je i da se vrati u Srbiju kada je prekinuta La Liga, ali zbog ozbiljnosti cele situacije i brige za svoje najmilije, baku, sestru i oca, odlučio je da ostane u Eibaru i tamo pobedi koronavirus.
Kakvo je stanje u Španiji s obzirom da ima dosta obolelih i umrlih od korona virusa?
- Kao i u svim zemljama, mada koliko pratim najgore je u Italiji i Španiji, jer brzo raste broj zaraženih i umrlih. Dve-tri hiljade novozaraženih svaki dan... I ovde je uvedeno vanredno stanje i čini se da će ga produžiti za još dve nedelje. Kažu da se baš tada očekuje da će biti najviše zaraženih, tek posle toga bi trebalo da opada. Međutim, ništa se ne zna. Naime, kod velikog broja zaraženih nije bilo nikakvih simptoma i ko zna sa kim su oni bili u kontaktu. Nezahvalno je pričati - počeo je razgovor za Kurir Marko Dmitrović.
Da li narod u Španiji paniči? Kako su snabdevene radnje, ima li nestašice? Šta se najviše kupuje?
- Generalno, Španija je kasno reagovala iako je imala u vidu sve on što se dešavalo u drugim zemljama. U prodavnicama ima svega, ali od veličine supermarketa zavisi koliko ljudi sme da uđe. Ljudi čekaju u redovima. Išao sam nekoliko puta u prodavnicu i ništa ne fali. Vlada Španije je već prvog dana objavila da ništa neće i ne sme da nedostaje u rafovima. Najbolje je otići ujutro, tada je najbolji izbor. Pre vanrednog stanja, kad je počelo da se priča o svemu što je usledilo, tad je bilo panike, sada ne.
Koje su najugroženije zone u Španiji?
- Madrid je najugroženiji, definitivno! Bukvalno više od jedne trećine zaraženih je iz oblasti samog Madrida i okoline. Druga regija po broju zaraženih je Baskija, a zatim Katalonija. U Madridu je najgora situacija, tamo je najviše obolelih i umrlih.
Da li se nalaziš u karantinu? Šta su vam rekli ljudi iz kluba povodom cele situacije?
- Svi fudbaleri smo u karantinu iz preventive, iako niko u klubu nije zaražen koronavirusom. Preporučeno nam je da budemo u kućama i što manje izlazimo na ulicu. Da budemo što manje u kontaktu sa ljudima. Dobili smo plan i program rada, mada ja imam svog kondicionog trenera sa kojim sam svaki dan u kontaktu. Nisam stao, radim koliko mogu u stanu. Moram da održavam formu jer se ne zna, da li će se nastaviti liga... Jedan dan kažu, igraće se, drugi dan, neće... Videćemo.
Da li si možda testiran na kronavirus?
- Nisam testiran, kao ni bilo ko od igrača Eibara jer smo u kontaktu sa našim lekarima. Rečeno nam je da nema potrebe da se testiramo, sve dok ne osetimo simptome. Nažalost, ima dosta zaraženih i malo testova. Moj klub je zato sve testove koje smo dobili poslao onima koji su najugroženiji. I stvarno je najbitnije pomoći njima.
Jesi li u kontaktu sa srpskim igračima iz Španije?
- Kako da ne! Sa svima. I svi smo zabrinuti. Čudna situacija za sve nas, ali smo svesni koliko je ozbiljno. Trudimo se da pomognemo koliko možemo, a to je da slušamo savete i budemo u kućama.
Da li si sam u stanu? Kako prvodiš dane? Ko ti dostavlja hranu?
- Sam sam. Moji su u Srbiji. U neku ruku je teško, ali opet bolje da je tako. Da se strpimo nekoliko nedelja i vratimo normalnim životima. Dane provodim tako što treniram, čujem se sa porodicom, prijateljima, gledam serije. Tako prolaze dani. Čudno je. Hranu spremam sam, kuvam sam. Odem dva puta nedeljno u nabavku, kao što rekoh svega ima.
Kakve mere preduzima država Španija, kako izveštavaju mediji?
- Španija je preduzela vanredne mere jedno pet ili šest dana pre Srbije. Svi smo mišljenja da se kasno reagovalo. Opet, znamo koliko je ekonomija bitna za svaku državu, tako da su se odlučili za vanredno stanje u poslednjim trenucima, jer su videli da je to jedino rešenje. Ogromni su gubici, procenjuju se u milijardama evra... Ali, zdravlje je najbitnije i morali su da donesu takve mere.
Da li se čuješ sa svojima iz Subotice?
- Naravno, sa bakom, sestrom i ocem. Kumovima i prijateljima širom Srbije. Sada imam dosta vremena. Savetujem ja njih, oni mene. Najbitnije je da se pridržavamo saveta državnih organa. Jedini lek za ovo je disciplina. Teško jeste, ali ne postoji drugi način. Koliko pratim u Španiji, svi fudbaleri su u karantinima i sportisti se svega toga pridržavaju. Evo, gledao sam, ulice Bilbaoa, nigde nikoga, stvarno čudno, parkovi su prazni.
Poneo si se odgovorno i ostao u Španiji, nisi se vratio u Srbiju. Zašto?
- Ovde je situacija nekako 15 dana unapred, nego u Srbiji. Kada su nam rekli da nema treninga, pitao sam lekare i ljude iz kluba da li mi dozvoljavaju da se vratim u Srbiji. Tada u Srbiji stanje nije bilo ovako strašno, kao sada. Hteo sam da idem, da budem sa svojima, ali mi je savetovano da ne mrdam. Rekli su mi otvoreno, da ne mogu da idem! Prihvatio sam to. Razmislio sam, ne daj Bože da se zarazim na aerodromu gde je mnogo ljudi... Da onda prenesem svojima. Šta onda? Pomislio sam na baku, (Marko inače baku zove kraljicom op.a.), a ona je u rizičnoj kategoriji. Zatim na sestru i oca. Nedostaju mi moji, ali proći će sve ovo. Nadam se da ćemo se svega ovoga sećati kao ružne uspomene i onoga što nas je ujedinilo. Da budemo odgovorniji prema svemu i imamo veće zajedništvo - iskren je Marko Dmitrović.
Kurir sport/Aleksandar Radonić