Američki atentat na Kasima Sulejmanija, dugogodišnjeg komandanta elitne vojne jedinice Quds Force Islamske Republike, još više je pogoršalo već zategnute odnose između Vašingtona i Teherana, koji su napeti od jednostranog povlačenja Bele kuće iz 2015 Iranskog nuklearnog sporazuma 2018. godine.
Par neimenovanih izvora tvrdi da je samo nekoliko ljudi znalo za ubistvo najvišeg iranskog generala Sulejmanija od strane SAD putem bespilotnog aviona MK-9 Reaper ranije ove godine.
Prema izvorima, ubistvo šefa elitne jedinice Iranskog revolucionarnog gardijskog korpusa izvršeno je u tajnosti da čak i špijunski sateliti američke vojske, takozvana “nacionalna tehnička sredstva” (NTM), nisu znala za položaj drona.
Jedan od izvora tvrdi da za “MK-9 Reaper” nije bilo GPS traga dok je išao prema međunarodnom aerodromu Bagdad, niti je bilo naznaka njegovog leta do radarskih sistema koji imaju zadatak da identifikuju prijateljske letelice “.
Ovo je obelodanio Daglas Vajz, bivši zamenik direktora Obaveštajne agencije za odbranu i penzionisani službenik Centralne obaveštajne agencije (CIA), koji je rekao da sumnja da je apsolutno mali broj ljudi uključen u ono što je opisao kao “visoko kategorisana” vojna operacija.
“Iznenadio bih se da je više od možda četiri, pet ljudi u Iraku bilo svesno toga, jer zamislite da informacija procuri, nikada više ne bi dobili drugu priliku”, tvrdio je, pomenuvši moguću ulogu CIA u operaciji za koju tvrde da je vodio Pentagon.
Ovo mišljenje dijeli i Džejms G. Zumvalt, potpukovnik u penziji, pomorski pukovnik i sadašnji šef konsultantske firme za bezbednost, koji je tvrdio da „postoje delovi slagalice u ovoj operaciji koje su izveli CIA i Ministarstvo odbrane, izvršavajući svako svoje određene aktivnosti u skladu sa planom ”.
“Prava opasnost za uspjeh operacije je ta da postoji određena opasnost svaki put kada leva ruka ne zna šta radi desna”, rekao je, sugerišući da je “neophodno ograničiti pristup informacijama samo onima koji ih moraju znati“.
CIA je odbila da komentariše to pitanje, dok Pentagon još nije odgovorio na zahtev za komentar.
Podsetimo dana 3. januara, u atentatu bespilotnim dronom, koji je odobrio predsednik Donald Tramp, ubio je Sulejmani kao i šiitski komandant milicije Abu Mahdija Muhandisa dok su obojica bili u automobilu na međunarodnom aerodromu Bagdad.
Vašington je tvrdio da su obe mete umešane u napad na američku ambasadu u Bagdadu krajem decembra.
Atentat na Sulejmanija je doveo je do velike eskalacije tenzija između Teherana i Vašingtona, a Iran je zvanično reagovao pokretanjem vazdušnih napada na dve iračke vojne baze u kojima su američke trupe.
U napadima nije bilo smrtnih slučajeva ili ozbiljnih povreda, ali Pentagon je od tada objavio da su kod najmanje 109 američkih službenika dijagnostikovane traumatične povrede mozga.
Kurir.rs/Logično