FELJTON KURIRA! UKLETI MART: MESEC TRAGIČNIH DOGAĐAJA U SRBIJI: Kako smo pobedili variolu veru (1)
Bilo je već jedanaest sati uveče kada su tog prohladnog četvrtka, 9. marta 1972. godine, retki prolaznici primetili čudnu grupu ljudi koja se kretala beogradskom ulicom Generala Ždanova (današnjom Resavskom). Ogrnuti teget pelerinama prenosili su na nosilima teško obolelog čoveka sa Dermatovenerološke klinike na odeljenje za hitnu hirurgiju i traumatologiju Prve hirurške klinike.
Dežurni lekar, bolničarka i šest lakših bolesnika nisu ni slutili da su te večeri bili u direktnom kontaktu sa obolelim od velikih boginja (variole), opake zarazne bolesti koja se na ovim prostorima nije javila od 1930. godine i za koju se smatralo da je iskorenjena.
Oboleli je sutradan u 21.15 umro od penicilinske alergije, kako je zvanično saopšteno. Leš je u toku noći prenet u kapelu, a u subotu, 11. marta, rodbina ga je, odbivši traženu obdukciju, transportovala u Novi Pazar da ga sahrani. Ali virus je ostao u milionskom Beogradu, kao i u Čačku, Novom Pazaru i Đakovici, ali i u još nekoliko manjih mesta u kojima je oboleli boravio.
Ovako je publicista Nikola Bura u knjizi „Bez obdukcije“ opisao početak lanca događaja koji su pre skoro pet decenija potresli Jugoslavju.
U Srbiji je, naime, te 1972. godine izbila poslednja epidemija velikih boginja, odnosno variole vere, u Evropi.
Neodgovornost
Virus smrtonosne bolesti najverovatnije je u Srbiju s Bliskog istoka doneo Ibrahim Hoti iz okoline Prizrena.
Ovaj tridesetpetogodišnji Albanac spremao se na hadžiluk u Meku, pa je morao i da se vakciniše protiv velikih boginja. U čekaonici ispred ordinacije u Skoplju, gde je otišao da primi vakcinu, stariji čovek, čiji identitet nikada nije utvrđen, rekao je Ibrahimu Hotiju da će posle vakcine nekoliko dana imati osip i groznicu i posavetovao ga da kupi vatu i alkohol i odmah posle vakcinacije u toaletu ambulante ranicu dobro očisti... Budući hadžija docnije je priznao policiji da je poslušao nepoznatog starca.
Iz Meke se vratio 15. februara. Porodica, rodbina, prijatelji i komšije srdačno su ga dočekali i čestitali mu hadž, a 9. marta je njegova šestogodišnja sestričina Sadeta primljena kod lekara u Prizrenu sa simptomima velikih boginja. Sutradan se sa istim simptomima: bolovi u stomaku i leđima, povraćanje i visoka temperatura, javio jedan bračni par iz Hotijevog sela, a 14. marta u Beograd stiže vest da se „na Kosovu pojavilo više slučajeva velikih boginja“. Dva dana kasnije počela je vakcinacija stanovništva u prizrenskoj, orahovačkoj i đakovičkoj opštini. Sela, za koja se smatralo da su potencijalno zarazna, opkoljena su vojskom, a 10.000 ljudi stavljeno je u izolaciju...
Patrole milicije
U međuvremenu, 10. marta, na Prvoj hirurškoj u Beogradu umro je Latif Mumdžić (29) iz okoline Tutina, jedan od onih koji su čestitali Hotiju. Njegova bolest nije prepoznata, pa je bez ikakvih mera predostrožnosti premešten iz novopazarske u čačansku bolnicu, a odatle u Beograd, gde su ga 9. marta na Dermatološkoj klinici pokazivali studentima u amfiteatru kao „izuzetno težak slučaj penicilinske alergije“!
Kad epidemija bude proglašena, svi oni koji su sa Mumdžićem do tada bili u kontaktu ili su istovremeno bili u bolnicama u kojima i on biće pozvani da se jave u karantin. A sestre Milka Đurašić i Dušica Spasić, koje su ga negovale u Čačku i u Beogradu, umrle su u razmaku od jednog dana. One su bile i jedine žrtve epidemije među zdravstvenim osobljem.
Sa proglašenjem epidemije se inače kasnilo. Republičke vlasti su već 22. marta imale nedvosmislene laboratorijske nalaze, ali se oklevalo zbog predstojeće turističke sezone. Osim toga, Beograd je na svaki način hteo da izbegne tumačenje da „krivicu svaljuje na Albance“. Epidemiolozi koji su uzimali krv za analizu od svih koji su bili u istom autobusu s Hotijem u kosovska sela su odlazili u pratnji jakih patrola milicije. I na sve to, ministar zdravlja u republičkoj vladi Srbije izjavio je da je bolest pod kontrolom, „zaključana iza sedam brava“.
Epidemija je proglašena 25. marta, a poslednji karantin zatvoren je 29. aprila. Obolelo je 184 ljudi, od toga 32 u Beogradu. Velike boginje odnele su 40 života - 26 na Kosovu, sedam u Beogradu, pet u Novom Pazaru, jedan u Čačku i jedan u Ležimiru kod Sremske Mitrovice.
Ibrahim Hoti je preživeo jer je prethodno bio vakcinisan protiv velikih boginja, pa je prošao s lakšim oblikom bolesti.
SUTRA: MARTOVSKE DEMONSTRACIJE NA KOSOVU I METOHIJI 1981. GODINE
(Kurir.rs / Momčilo Petrović / Foto:Profimedia)