Od uvođenja vanrednog stanja, inspekciji rada javljali su se zaposleni sa žalbama da im poslodavac preti otkazom, ili insistira na sporazumnom raskidu radnog odnosa, kao i oni kojima prestaje radni odnos usled isteka ugovora o radu na određeno vreme, kažu u Ministarstvu rada.
Navode i da su sproveli inspekcijske nadzore, ali da do sada inspekcija rada nije utvrdila nepravilnosti u sprovođenju propisa u oblasti radnih odnosa, te nije bilo osnova za podnošenje zahteva za pokretanje prekršajnog postupka.
Ministar rada Zoran Đorđević ponovo je apelovao na poslodavce da ne otpuštaju radnike dok je na snazi vanredno stanje i najavio da će biti objavljena lista svih onih koji su nezakonito dali otkaz zaposlenima.
Prema njegovim rečima, preciznije informacije imaće već danas kada krene onlajn prijava, mada već imaju prijave radnika zbog otpuštanja.
U periodu od 16. do 19. marta inspekciji rada je dostavljeno pet pisanih zahteva zaposlenih za inspekcijski nadzor zbog otkaza ugovora u radu.
Zahtevi su podneti odeljenjima i odsecima inspekcije rada u Kraljevu i to dva zahteva kod istog poslodavca u delatnosti ugostiteljstva, i po jedan zahtev u Nišu - ugovor o radu na određeno vreme u trgovini, i Vranju - ugovor o radu na određeno vreme u hemijskoj industriji, kao i Pirotu zbog ugovora o radu na određeno vreme, u građevinarstvu.
Prilikom dva izvršena inspekcijska nadzora, utvrđeno je da je zaposlenima prestao radni odnos na određeno vreme pa nije bilo osnova za preduzimanje mera iz domena nadležnosti inspekcije rada, kažu u Ministaratsvu. U narednom periodu inspekcija rada će postupati po ostalim podnetim zahtevima zaposlenih.
Takođe, u vezi sa organizovanjem radnog procesa u periodu vanrednog stanja, primenu mera za bezbedan i zdrav rad, plaćeno odsustvo zaposlenih, zaposleni kod dva poslodavca iz Novog Sada - delatnost proizvodnje su se usmeno i putem anonimnih prijava obraćali Odeljenju inspekcije rada Novi Sad nakon čega su obavljeni vanredni inspekcijski nadzori.
Zaposleni koji imaju nedoumice o mogućnostima ili načinu ostvarivanja svojih prava po osnovu rada kod poslodavaca mogu se obratiti inspekciji rada gde mogu dobiti potrebne informacije.
Iz Ministarstva podsećaju da je pri organizovanju radnog procesa, radi zaštite bezbednosti i zdravlja zaposlenih, poslodavac dužan da postupa u skladu sa Aktom o proceni rizika na radnom mestu u radnoj okolini, da primenjuje mere za bezbedan i zdrav rad zaposlenih, a u periodu vanrednog stanja i skladu sa u Uredbom o organizovanju rada poslodavca za vreme vanrednog stanja.
"Svi koji mogu da rade od kuće za vreme vanrednog stanja, imaju pravo na punu platu po važećim propisima", rekao je ranije ministar Đorđević.
Po vladinoj Uredbu, koja se tiče rada poslodavaca, predviđeno da se za vreme vanrednog stanja organizuje rad na daljinu - rad od kuće, gde god je to moguće.
Tamo gde nije moguće organizovati rad od kuće, prema rečima ministra, poslodavac je u obavezi da organizuje rad u smenama, da se obezbedi higijenska sigurnost objekata, da se organizuju svi sastanci elektronskim putem, odloži službena putovanja.
"Za zaposlene koji dele radni prostor sa više lica ili su u kontaktu sa drugim ljudima da se obezbede zaštitnu opremu", rekao je ministar i dodao da će inspekcija intenzivnije kontrolisati objekte.
On je naveo da su svi koji se nalaze u samoizolaciji po važećim propisima na bolovanju, na plaćenom odsustvu ili ako mogu nesmetano da rade iste poslove kao i da su u firmi, imaju pravo na punu platu.
Takođe postoji i preporuka vlade da se hroničnim bolesnicima, starijima od 65 godina, samohranim roditeljima i roditeljima dece mlađe od 12 godina, gde je moguće pruži mogućnost da rade od kuće.
Prema Zakonu o radu predviđena je novčana kazna od 800.000 do 2.000.000 dinara za poslodavca sa svojstvom pravnog lica i novčana kazna za odgovorno lice u pravnom licu od 50.000 do 150.000 dinara, ako zaposlenom otkaže ugovor o radu suprotno odredbama ovog zakona.
Za isti prekršaj predviđena je novčana kazna za preduzetnika od 300.000 do 500.000 dinara.
Što se tiče mera, pri organizovanju rada u delatnosti građevinarstva, odnosno na gradilištima, radi zaštite bezbednosti i zdravlja zaposlenih poslodavac je dužan da postupa u skladu sa Aktom o proceni rizika na radnom mestu u radnoj okolini gradilišta, da primenjuje sve propisane mere za bezbedan i zdrav rad zaposleniha, a u periodu vanrednog stanja i u skladu sa Uredbom o organizovanju rada poslodavca za vreme vanrednog stanja .
Ako se tokom vanrednog stanja, dogodi povreda na radu, inspekcija rada će svakako obaviti nadzor, utvrditi činjenično stanje i preduzeti odgovarajuće mere iz domena nadležnosti inspekcije rada, navode u ministarstvu .
(Tanjug)