Iskren Naš čuveni stilista opisuje kako je dobio posao u ovom popularnom ostvarenju, priča ko mu je od umetnika bio najveća profesionalna podrška i otkriva sve detalje saradnje sa Draganom Bjelogrlićem
Nova serija „Tajkun“ osvojila je srca publike nakon samo dve emitovane epizode na Superstar TV i RTS. Za sjajne kostime, s pažnjom birane za svakog glumca, zadužen je Ašok Murti s timom saradnika.On za Kurir otkriva da se ne bi prihvatio ovog izazova da mu nije stigao poziv od reditelja Miše Terzića.
- Za pripremu je bilo veoma malo vremena i Terzić je birao saradnike s kojima se lako razume. To je za mene bio kompliment, ali i odgovornost. Sve što je kasnije usledilo u kreativnom i operativnom smislu proisteklo je iz tog našeg razgovora od sat vremena - priča Murti.
O čemu ste razgovarali?
- Na zanimljiv način predstavio mi je likove i skicirao ih u smislu na koga bi voleli da podsećaju. Ispoštovao sam to, ali s velikim odstupanjima u odnosu na primere koje je dao. Zbog činjenice da nije imao primedbu ni na jedan kostim, cenim da sam bio u pravu. Ako sam i imao dilemu, ona je bila da li ću Terzića, svog prijatelja, staviti iznad Terzića reditelja. Lični odnosi, u mojim godinama, mnogo više vrede od profesionalnih i to što sam često odstupao od referenci koje mi je dao za mene je bio najteži deo ovog procesa.
Šta vam je bila inspiracija?
- Briljantna serija „Majka, otac, sin“, u kojoj igraju Ričard Gir i fascinantni Bili Hovl. Sličan kontekst odnosa kao u „Tajkunu“.
Kojom svojom kreacijom ste najzadovoljniji u „Tajkunu“?
- Najveći uspeh celog tima, a pored mene tu su i kostimograf Kristina Kostić, pomoćnik kostimografa Đorđe Tešić i koordinator garderobe Marina Arsić, jeste činjenica da je ukupna slika ujednačena. Nema manje ili više važnih likova. Čak su i komplikovane scene s velikim brojem učesnika usaglašene.
Kako je protekla saradnja s Bjelogrlićem?
- Dragan je bio profesionalna podrška o kojoj sam mogao samo da sanjam. Dolazimo iz dva segmenta kreativnih industrija, s već izgrađenom reputacijom i nismo baš strpljivi kad dođemo u priliku da naš kredibilitet zavisi od nekog drugog. Naučili smo da često preuzimamo posao koji je nominalno nečiji drugi. To delegiranje poverenja koje sam ja dobio od gospodina Bjelogrlića je profesionalni kompliment koji se retko dobija. Pričamo o okruženju jakih ega i velikih sujeta.
Jesu li glumci teški za saradnju?
- U startu najveći strah imaju od kostima, da li će on raditi za njih ili protiv njih. A Dragan Bjelogrlić je meni, kroz Vladana, dozvolio da taj tajkun bude realističan.
Kako se nosite s činjenicom da živimo u vanrednom stanju?
- Usvojio sam ono što kaže dvoipogodišnji sin mojih prijatelja: „Danas krećemo u avanturu!“ I meni je svaki dan avantura. Fokusiram se na ono što je neposredno preda mnom. Imam dovoljno vremena da pripremim neke buduće poslove, držim predavanja mojim studentima preko Skajpa, vežbam kod kuće s mojim prijateljem i trenerom Miljanom Zukovićem preko Zuma. Trudim se da prigušim paniku, histeriju i strah. Situacija je ozbiljna i apsurdna u isto vreme: već dobrano odmakli u 21. vek, suočavamo se sa epidemijom biblijskih razmera za koju nemamo adekvatan lek dok simultano delimo preko društvenih mreža najprofanije delove sopstvenih života u samoizolaciji.
(Kurir.rs / Ljubomir Radanov / Foto:Nemanja Nikolić)