NIJE ŠNAJDERKA, ALI ŠIJE: Lozničanka Jasmina ne sedi skrštenih ruku, šije maske za komšije i prijatelje!

T.Ilić

Imala sam nešto materijala pa sam počela da ih šijem za moje komšije, prijatelje i poznanike... Nekoliko dana sam od jutra do večeri samo šila. Toliko da nisam stigla da uradim masku ni sebi ni nekome iz moje kuće

LOZNICA - Kad dođu ovakva vremena, svako može da pomogne na svoj način, važno je imati volju, želju, ne sedeti samo skrštenih ruku i čekati da sve nekako prođe.

Lozničanka Jasmina Radojčić nije htela mirno da posmatra zlo koje nas je zadesilo već je odlučila da učini ono što i koliko može. Mada nije šnajderka, sela je za šivaću mašinu i počela da šije zaštitne maske.

T.Ilić 
foto: T.Ilić

- Vidim da je veliki problem nedostatak zaštitinih maski, a imam mašinu. Imala sam nešto materijala pa sam počela da ih šijem za moje komšije, prijatelje i poznanike, sve sam podelila, ali se to brzo pročulo pa su počele da mi stižu poruke preko društvenih mreža. Nekoliko dana sam od jutra do večeri samo šila. Toliko da nisam stigla da uradim masku ni sebi ni nekome iz moje kuće. Onda sam ostala bez materijala, ali su ljudi počeli da ga donose. Tako sad uradim masku onome ko donese materijal, a za višak nekome drugom. Radim maske od pamučnog materijala tako da one mogu da se operu, otkuvaju, opegaju i ponovo upotrebe. Bolje ikakva nego nikakva zaštita dok vlada ovaj koronavirus - kaže Lozničanka koja nije vodila evidenciju koliko je maski uradila, ali to, kako reče, nije ni važno.

Zovu je ljudi iz celog grada, šila je maske i nekim apotekarkama jer ih nisu imale, a nastavlja i dalje. Bilo joj je prvih dana teško jer je sve sama i krojila i šila, sad ima pomoć drugarice koja kroji, a kada može pomogne joj i sin Đorđe.

- Nastaviću da šijem dokle god bude trebalo. Nadam se da će i drugi u mom kraju koji imaju mogućnostu uraditi isto. Nemam idustrijsku mašinu da mogu da radim veće količine, ali što se više nas lati šivaće mašine više će naših sugrađana biti zaštićeno od ovog virusa koi svuda pravi velike probleme. Lepo bi bilo da u ovo teško vreme pomognemo jedni drugima kako i koliko ko može - priča ona i nastavlja da "tera" mašinu.

Zovu je sa svih strana, svima trebaju maske, ona neumorno šije. Samo joj treba materijala, pa će biti maski za sve koji žele da zaštite i sebe i druge.

Cilj je jasan, pobediti nevidljivog, a opasnog neprijatelja, koji vreba svakoga i poremetio je ceo svet. Jasmina zna da je njen doprinos u toj borbi mali, ali što bude više ovakvih ljudi biće jači i front u ovom ratu koji nam je definitivno promenio život. Njeno oružje je šivaća mašina. Šije iako nije šnajderka, ali je za maske majstor.

(Kurir/T.Ilić)

POGLEDAJTE BONUS VIDEO: