Ako iskoristimo prednosti postojećih lekova koji najviše obećavaju u borbi sa virusom korona, kraj pandemije može doći brže nego što većina misli.
Tu tezu je u autorskom tekstu za „Foks njuz“ izneo jedan od vodećih američkih epidemiologa Vilijam Haseltajn koji se nedavno vratio iz Vuhana sa kinesko-američkog samita o zdravlju.
Haseltajn kaže da sadašnja epidemija virusa korona (Kovid-19) nije neočekivana među naučnicima i upozorava da ćemo se suočavati i sa drugim biološkim pretnjama.
On, međutim, smatra da je ovo prilika da kreiramo lekove čiji je razvoj stao nakon pretkliničkih studija, pošto su prethodne epidemije zaustavljene.
„Usred epidemije SARS-a i MERS-a (respiratorni sindrom uzrokovan virusom korona 2012), razvijani su lekovi kandidati koji ciljaju ključne proteine virusa korona, u laboratorijskim i pretkliničkim studijama, ali nikad nisu razvijeni do kliničkih testiranja. To je zato što nije bilo tržišta za te lekove, pa nijedna vlada nije bila spremna da garantuje njihov otkup. Srećom, danas je obnovljen interes za ubrzan razvoj tih lekova“, piše dr Haseltajn.
Pandemija virusa korona će se završiti, nastavlja Haseltajn, bez obzira koliko danas izgleda nepobediva. Jedino je pitanje – kako, a Haseltajn navodi četiri moguća načina.
Virus korona postaje sezonski
Ako se ispostavi da je virus korona sezonski, to znači da će broj novih slučajeva opadati kako vreme postaje toplije. Ali u ovom scenariju, virus korona će se vratiti kada ponovo zahladni.
Jedino možemo da se nadamo da će do tada zdravstveni sistemi biti bolje pripremljeni da pomognu u oporavku onima koji će teško oboleti, napominje Haseltajn.
Kolektivni imunitet
Stvara se kada se dovoljan deo populacije zarazi, oporavi i razvije prirodni imunitet.
Ovde je problem to što će razvoj kolektivnog imuniteta zahtevati značajan vremenski period.
„Dok čekamo, moguće je da će 200.000 do 1,7 miliona ljudi u Americi umreti“, upozorava Heseltajn.
Razvoj vakcine
Ovo, prema njegovim rečima, ima smisla ako bi vakcina bila dostupna svima. Trenutno je u određenim fazama razvoja najmanje pet vakcina, a jedna je počela sa kliničkim studijama ove nedelje.
To je obećavajući razvoj, ali i ovde je problem vremenski period. U najboljem slučaju, biće potrebni meseci pre nego što vakcina bude dostupna za masovnu proizvodnju.
Razvoj terapijskih lekova
Kao još jedan scenario je i ubrzan razvoj terapijskih lekova koji tretiraju respiratornu infekciju i, u zavisnosti od leka, preveniraju njeno ponovno javljanje.
Jedna od opcija je kombinacija lekova protiv virusa koji ciljaju ribonukleinsku kiselinu (RNK) u središtu virusa korona, odgovornog za današnju pandemiju.
Imamo priliku, sada je pitanje pravog vođstva kako bismo mogli da krenemo ka okončanju sadašnje pandemije, navodi u tekstu Haseltajn.
„A kad se to dogodi, ne bismo smeli da zaboravimo lekcije koje učimo danas“, ukazuje Haseltajn.
U budućnosti će se, kako ukazue, javiti neki drugi smrtonosni virus korona, a biće i drugih smrtonosnih i prenosivih oblika gripa, globalnog širenja tuberkuloze otporne na antibiotike i bakterija otpornih na antibiotike.
„Epidemija koronavirusa je još jedna lekcija prirode koju smo igorisali u prošlosti. Ako je budemo ignorisali u budućnosti, možemo da se nađemo u još većoj opasnosti“, zaključio je dr Haseltajn, nekadašnji profesor na Harvardu i osnivač Odeljenja za istraživanje kancera i HIV-a na tom univerzitetu.
Kurir.rs/Sputnjik
POGLEDAJTE BONUS VIDEO: