Profesionalni sport ne poznaje granice

MAJA JE CARICA! ŠPANCE DIRNUO GEST SRPSKE KOŠARKAŠICE: Stamenkovićeva pomaže starijima tokom virusa korone

Foto: Privatna Arhiva

Španiju je poslednjih dana pogodio snažan talas koronavirusa.

Stotine mrtvih dnevno su užasna slika koja dolazi sa Pirineja, ali i u tami postoji tračak svetlosti koje govori o lepoti ljudske duše.

Takva priča nam dolazi iz mesta Logronja, sa severa Španije. U lokalnom klubu nastupa košarkašica Maja Stamenković. Njen Kampus Promete zbog navedene situacije nije aktivan, ali Maja jeste. Njen potez je dirnuo Špance.

Maja je na liftu zgrade okačila natpisa da želi da pomogne svima kojima je bilo kakva pomoć potrebna.

"U poruci sam napisala da sam tu ukoliko nekom mogu da pomognem i da mu donesem osnovne stvari, imajući u vidu da su sve komšije koje sam sretala u liftu kad idem na trening, uglavnom starije od 70 godina. Ovde se situacija bukvalno za sedam dana ozbiljno pogoršala, pa sam došla na ideju da na svom ne tako savršenom španskom ostavim poruku komšijama. Sledeći dan, pošto sam stavila papir, dobila sam poziv od komšinice koja ima 87 godina. Zahvalila mi se oduševljena mojim gestom. Dobila sam puno poruka od njihovih familija koje su mi se zahvaljuvale što mogu mirnije da spavaju jer znaju da sam tu za njihove roditelje. Ljudi su bili oduševljeni, zovu me svaki dan. Iskreno, nisam očekivala da će se to tako proširiti. Ovde nas mnogo cene i stvarno se osećam kao kod kuće", kaže Maja za Kurir.

Foto: Privatna Arhiva
foto: Privatna arhiva

Maja je ostala u glavnom gradu pokrajine La Rioha u nadi da će se situacija uskoro poboljšati. Trenira na svojoj terasi i u U stalnom je kontaktu sa familijom, za čije zdravlje se više brine nego za svoje. Razmišljala je o povratku u Srbiju, ali se situacija drastično promenila.

"U svega nekoliko dana se sve promenilo. Nisam više imala opciju da se vratim jer su zatvorili granice. Znala sam da bi moj put podrazumevao promenu nekoliko aerodroma i autobusa. Moji najbliži bi brinuli, a ja sam brinula za njihovu sigurnost. Takođe, morala bih u obavezni karantin od 28 dana, uz stroge mere i kontrolu policije. Doživeli smo ovako nešto slično kada smo bili deca, 1999. godine kada nas je NATO bombama prvi put upoznao sa strahom za život. Mnogi ljudi upoređuju ovu situaciju sa tim ratom. Za mene su bombe ipak predstavljale veći strah nego ovaj virus."

Ostala je u Logonju, gde joj društvo pravi muž Srđan.

Foto: Privatna Arhiva
foto: Privatna arhiva

Dejan Ignjatović / Kurir sport