Specijal

UKLETI MART! MESEC TRAGIČNIH DOGAĐAJA U SRBIJI: Požar na Hilandaru: Noć kad je gorela srpska istorija (6)

Sub, 28.03.2020. 8:50h → 0:13h

Foto: Hilandar.org

Hilandar u svojim riznicama čuva neprocenjivo blago, koje su monasi skupljali i čuvali gotovo ceo milenijum. A u noći između 4. i 5. marta 2004. godine u njemu je izbio veliki požar

Hilandar je srpski pravoslavni muški manastir smešten na Svetoj gori, u državi pravoslavnih monaha koja postoji više od hiljadu godina. Sveta gora je u sastavu grčke države, ali ima autonomiju u okviru nje, koja joj je zagarantovana Ustavom Republike Grčke. Sagradili su ga Stefan Nemanja (u monaštvu Simeon) i njegov sin Sava 1198. godine, na ostacima postojećeg manastirskog zdanja.

Na steni i naplavini

Manastir ima izgled srednjovekovnog utvrđenja jer je utvrđen bedemima visokim i do 30 m, a unutrašnje dvorište je široko oko 75 m. Ovako je utvrđen pošto je u prošlosti, kao i ostala utvrđena monaška naselja na Svetoj gori, morao da se brani od gusara.

Najveći deo hilandarskih zgrada podignut je na steni, ali jedan deo leži na mekanom tlu, na naplavini. Ova se strana zato sleže, pa zidovi konaka pucaju. Neke su pukotine uočljive, a neke ostaju nevidljive čovekovom oku ispod debelih slojeva maltera, sve dok ih vatra ne pronađe. Kao što se to desilo u noći između 4. i 5. marta u dimnjaku Igumenarije, konaka u kojem se nalazi i igumanova kelija. Vatra se iz njega proširila na drvenu konstrukciju krova.

Na pojavu prvog plamena monasi su se uzbunili i taj požar na donjem spratu Igumenarije ugasili. Ali vatra je ostala da tinja na mestima koja su bila izvan njihovog domašaja, pa je u jednom momentu zahvatila drvenu gredu koja je vodila do krova s druge strane zgrade. Tada je buknula drvena krovna konstrukcija ispod kamenih ploča.

Hilandar, kao i druga srednjovekovna zdanja, čine objekti povezani u prsten, pa se požar s ovog krova brzo preneo na celu severnu polovinu manastira. Zaustavio se na mestu gde niz krovova prekida kula, pirg Svetog Save.

Uporedo sa gašenjem požara, monasi su pred vatrenom stihijom sklanjali najugroženije sveštene predmete i dragocenosti, a u crkvi je odslužen i kratak moleban pred čudotvornom ikonom Bogorodice Trojeručice.

Nepristupačan teren

Vatrogasci su zbog nepristupačnog terena stigli tek ujutru, a za to vreme konaci su goreli jer se požar spuštao sa sprata na sprat - kad bi drvena konstrukcija na jednom nivou izgorela, užarena masa bi se slegala pod težinom obrušenih kamenih ploča krovnog pokrivača na onaj ispod.

U celoj toj nesreći bilo je i sreće: vetar koji je raširio požar na celu severnu stranu kompleksa, sve do pirga Svetog Save, vatri nije dozvoljavao da se prenese južno sa Igumenarije, na trpezariju kralja Milutina. Na taj način najvrednije dragocenosti, sveštene ikone i rukopisno nasleđe ostali su sačuvani od potpunog uništenja.

HiIlandarskom bratstvu su među prvima u pomoć pritekli monasi iz ostalih svetogorskih manastira, a sutradan je pristigla i grčka vojska, ali i naši ljudi koji su se zatekli u Solunu i okolini.

PRAVO BOGATSTVO MANASTIRSKA RIZNICA BLAGO KOJE NEMA CENU

U manastirskim riznicama Hilandara čuvaju se dva krsta načinjena od ostataka onog krsta na kojem je raspet Isus Hrist, zatim delovi trnovog venca stavljenog razapetom Hristu na glavu, deo njegovog ogrtača i njegova krv, zatim mošti drugih svetaca, oltarska zavesa koju je zlatom na svili izvezla Jefimija, krst optočen dijamantima i mnoge druge odežde i skupocene crkvene posude.

foto: Shutterstock

Blago manastira čini i oko 1.200 ikona. Neke od njih predstavljaju najvrednije primerke vizantijske umetnosti, a za neke se veruje da su čudotvorne. Tu je i 507 rukopisnih povelja srednjovekovnih vladara, 1.041 unikatna rukopisna knjiga sa ukupno 312.000 strana, 80 starih štampanih knjiga od 15. do 17. veka, 40.000 knjiga od 17. veka do danas, zatim veliki broj predmeta od dragog kamenja i zlata, duborezi, nameštaj, tkanine i vredne freske na površini od oko 5.000 kvadratnih metara.

U Hilandaru je nastala najstarija srpska biblioteka, u kojoj su sačuvani neki od najdragocenijih srpskih i slovenskih rukopisa, i to: Miroslavljevo jevanđelje, Vukanovo jevanđelje, najstariji srpski rukopis pisan na hartiji, najstariji slovenski spomenik pisan ćirilicom (Hilandarski listići s kraja 10. i početka 11. veka), rukopis Svetog Save...

Svo ovo blago sačuvalo je manastirsko bratstvo - danas u Hilandaru ima dvadesetak monaha, nekad ih je bivalo i po pet-šest - kroz istoriju u kojoj nijedan vek nije prošao bez ratova i razaranja.

OBNOVA POMOĆ DRŽAVE SRBIJE I NJENIH GRAĐANA I PRIJATELJA

Odmah posle požara pokrenuta je velika akcija prikupljanja pomoći za stradali manastir. Najveću pomoć dali su Vlada Srbije i Srpska pravoslavna crkva, kao i građani Srbije, Republike Srpske, Grčke, Rusije i iz dijaspore. Radovi su počeli u maju 2006. godine, a zadatak nije bio obnova samo onoga što je izgorelo već i onoga što je dotrajalo, kao i izgradnja infrastrukturnih objekata, poput kotlarnica, protivpožarnih rezervoara, vodovodne i kanalizacione mreže, koji bi osposobili manastir za savremeni život i bolje ga zaštitili od potencijalnih požara.

foto: Shutterstock

Danas je obnovljeno 80 odsto izgorele površine, kao i veliki deo dotrajalih objekata. Izgrađeni su i mnogi infrastrukturni objekti, a kraj radova očekuje se 2022.

DANAK STAROSTI

VATRA JE STALNA PRETNJA

Požari su stalna opasnost za Svetu goru. Tokom leta vatra lako bukne i brzo se proširi kroz šume i šiblje, a zimi često planu stara ložišta i dimnjaci. Drevni manastiri, zidani uz obilatu upotrebu drvene građe, osetljivi su na vatru. Skoro svi svetogorski manastiri u svojim letopisima beleže velika stradanja od vatre, jedino su mimoišli Veliku lavru i Dohijar.

Hilandar je stradao u velikim požarima 1722, kada, po rečima savremenika, „od pirga Sv. Save do pirga Sv. Đorđa sve izgore“ i 1775. godine. Ali najpogubniji je bio onaj iz 2004.

SUTRA: MARTOVSKI POGROM NAD SRBIMA NA KOSOVU I METOHIJI 2004. GODINE

(Kurir.rs / Momčilo Petrović / Foto:Hilandar.org)