Vozač „audija“ smrti Vladimir Pavlović (32) iz Inđije, koji je vozeći pijan prošao kroz crveno svetlo i usmrtio Vojina Ćirića (77) i njegovu unuku Dajanu (10) iz Inđije, priznao je krivicu i sklopio sporazum sa Višim javnim tužilaštvom u Sremskoj Mitrovici. Prema ovom sporazumu, koji je potvrdio Viši sud u Sremskoj Mitrovici, Pavlović je osuđen na devet godina zatvora.
Radovan Ćirić, otac nastradale Dajane, kaže da je Pavlović pre odlaska na robiju tražio da nekoliko dana provede kod kuće sa nanogicom, ali je sud to odbio, pa je odmah sproveden u zatvor!
Pavlović je 15. septembra 2019. sa 2,52 promila alkohola u krvi svojim „audijem“ prošao kroz crveno svetlo, a onda se brzinom od oko 150 kilometara na sat zakucao u „reno klio“ koji je vozio Vojin Ćirić i odbacio ga gotovo 50 metara. Vojin je od strahovitog udarca umro za volanom, dok je mala Dajana sa zadnjeg sedišta odletela u gepek automobila i zadobila teške povrede mozga, od kojih je izdahnula 29. septembra u novosadskoj bolnici, ne budeći se iz kome.
Pavlović je odmah posle nesreće uhapšen i do nagodbe je bio u pritvoru. Sporazum o priznanju krivice je potpisao nekoliko dana uoči šestomesečnog pomena, koji je porodica Ćirić dala ćerki Dajani i njenom dedi Vojinu.
– Očekivao sam maksimalnu kaznu od 12 godina, jer je saobraćajna nesreća koju je izazvao za mene ubistvo! Imao je 2,52 promila alkohola u krvi i to sat i po posle nesreće! Sklopio je sporazum sa tužilaštvom na devet godina zatvora samo da bi izbegao maksimalnu kaznu. Zahvalan sam uglednom advokatu Jovici Kovačeviću iz Rume, koji je zastupao našu porodicu i pokušao da izvuče maksimalnu kaznu da bismo sprečili ostale ludake, koji pijani i drogirani sedaju u auto, da još nekoga zaviju u crno, kao nas – kaže Radovan Ćirić, šest meseci posle smrti svoje mezimice Dajane i dodaje da im je groblje, nažalost, postalo druga kuća.
– Nema dana da ne odemo da obiđemo Dajanin grob. Bila je jedina devojčica u najužoj familiji i svi su je obožavali, pogotovo moj pokojni otac, tast i braća. Kobnog dana je sa mojim ocem krenula kod drugog dede, pa su planirali da odu u vikendicu. Moj otac je bio profesionalni vozač kamiona i nikada nije imao udes, a naročito je bio pažljiv kada je Dajanu vozio u školu i na treninge karatea – s bolnim uzdahom priča Radovan, navodeći da njegovom ocu nije bilo spasa.
– Umro je na licu mesta, dok su se lekari svim silama borili da spasu Dajanu, ali nisu uspeli jer je imala teške povrede mozga. Supruga i ja se dve nedelje nismo odvajali od njene postelje u nadi da će otvoriti oči, ali se nije probudila iz kome. Srce joj je stalo dve nedelje posle nesreće. Posle svega što smo moja porodica i ja proživeli želeo sam samo da čovek koji mi je ubio oca i ćerku dobije zasluženu kaznu – kaže Radovan Ćirić na kraju svoje ispovesti.
(Kurir.rs, Alo! / S. Dž. S. / foto: privatna arhiva)