Episkop valjevski Milutin upokojio se jutros u dva sata iza ponoći u 71. godini, nakon što mu je dodatno pozlilo.
Lekari su se juče celog dana borili za episkopov život, ali je vladika, inače oboleo od virusa korona, preminuo.
Najpre je sveštenstvo mislilo da mu je loše zbog neke od hroničkih bolesti koje je već imao, ali kako je bio sve lošije prevezen je u bolnicu. Testiran je na Infektivnoj klinici u Beogradu, a potom upućen u KBC Dragiša Mišović. Osim vladike testiran je i sveštenik i đakon valjevske eparhije i oni su još na lečenju.
Inače, vladika Milutin je sa najdužim monaškim stažom od svih episkopa u Saboru SPC, jer je sa 14 godina otišao u manastir. On je i prvi vladika novoobnovljene eparhije valjevske.
Često je umeo da kaže: "I jedan cvet i jedno dete slika su carstva nebeskoga".
Danas u podne na svim crkvama i manastirima eparhije valjevske zvonila su zvona, a služen je u svakom hramu i zajednički pomen upokojenom vladiki Milutinu, koga je sveštenstvo izuzetno volelo.
Vladika Milutin bio je dete bogomoljaca i čestitih ljudi, jedni od retkih koji su i u vreme komunizma redovno išli u crkvu. Odrastao je pored manastira Pustinje, gde je i upoznao Hrista.
O odlasku vladike Milutina u manastir
Imao je 14 godina, kada je sa svojim nerođenim stricem uputio u manastir Kaona. Tu je i ostao i proveo veći deo svog života. Vladika Milutin nije mnogo pričao, a sveštenici kažu posebno nije one prazne priče.
Govorili su da je voleo da okuplja narod, ali je voleo i rad i akciju. U manastiru Kaona napravio je prvu krstionu i jezero. Kažu i da je bio u dubokoj duhovnom vezi sa ocem Justinom.
Sveštenici govore i da je vladika Milutin živeo je monaški život u potpunosti. Trudio se, kažu, da ljudi nose sliku lepote. Zato je puno i predano pridavao bogosluženju i izgledu svega što je crkveno.
Episkop valjevski Milutin Knežević, rođen je 10. januara 1949. godine u Mijačima. Osnovnu školu učio je u Poćuti. U manastiru Kaona bio je do 1963. godine. Tada ga je episkop šabačko-valjevski Jovan Velimirović, zamonašio u manastiru Petkovica. Već sutradan je rukopoložen u čin đakona, a posle deset dana u Osečini je rukopoložen u čin jeromonaha.
Monašku školu u manastiru Ostrog završio je 1969, a u Bogradu Bogosloviju Svetog Save gde je započeo i bogoslovske studije – diplomirao u Libertvilu SAD. Po šest meseci je bio sekretar Kanadske eparhije i paroh u Nijagari.
Episkop šabačko-valjevski Lavrentije 1994. godine unapredio je Milutina u čin igumana, a 17. oktobra 1998. u čin arhimandrita. Nalazeći se na toj dužnosti starao se i o novoosnovanom manastiru u Leliću. Od 7. februara 1996. godine bio je starešina manastira Кaone. Od početka 2003. godine i zamenik episkopa Lavrentija.
Arhejerejski sabor Srpske pravoslavme crkve vladiku Milutina je za episkopa australijsko-novozelandskog izabrao u maju 2003. godine. Nakon tri godine poverena mu je uprava nad novouspostavljenom Valjevskom eparhijom gde je ustoličen 24. septembra. 2006. godine.
Eparhija valjevska SPC potvrdila je krajem prošle nedelje u saopštenju za javnost da je vladika Milutin pozitivan na korona virus, kao i još dvojica sveštenika.
"Episkop Milutin je korona virus zadobio tako što je kao vredni pastir hodio i služio u svojoj Eparhiji, onako kako već više od pola veka služi Bogu i rodu", saopštila je Eparhija valjevska.
Povređen je 3. juna 2013. u saobraćajnoj nesreći na autoputu Beograd - Niš vraćajući se sa proslave 1.700 godina od donošenja Milanskog edikta u Nišu.
(Kurir.rs)